Освета Колове девојчице

Седамдесет седмогодишњем Хелмуту Колу, бившем лидеру конзервативаца, "вечитом канцелару" (владао је пуних шеснаест година) и "канцелару ујединитељу", који је неславно сишао са трона – његов "споменик" начела је и изложила ерозији афера са мутним партијским финансијама – притиснутог невољама са телесном тежином и коленом то је дошло као мелем на рану: председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо покренуо је иницијативу да се "великом државнику и Европљанину из убеђења" додели Нобелова награда за мир.
Шеф европске "владе" обелоданио је своју замисао на великој фешти поводом пола века од стварања Европске уније, с идејом да се на тај начин крунише животно дело "почасног грађанина Европе".

Колови партијски пријатељи су промптно и еуфорично дочекали идеју о његовом "крунисању".

Ледено ћутање

У томе су предњачили шеф баварске Хришћанско-демократске уније (ЦСУ) и дугогодишњи председник покрајинске владе Едмунд Штојбер и његов колега из Тирингије Дитер Алтхаус. Придружио им се и бивши премијер Бранденбурга, социјалдемократа и њихов политички противник Манфред Штолпе.

Његов гест је, кажу, посебно гануо бившег канцелара. Повредило га је, међутим, открива "Шпигл", ледено ћутање његове "политичке унуке" – Кол је сасвим непознату источну Немицу Ангелу Меркел увео у свој кабинет (држала је министарску фотељу у два мандата) и политички живот.

Додатну горчину увећало је то што се, после дугог ћутања, Меркелова огласила индиректно: преко владиног представника за штампу Томаса Штега саопштила је да она цени Колове заслуге, али не види разлог да иницијативу председника Европске комисије појачава сопственим потписом.

Њеног политичког Пигмалиона је то, према "Шпиглу", веома погодило, иако о свом политичком изуму, кажу, годинама не мисли лепо. У кругу најближих пријатеља игнорантски избегава да спомене њено име. Говори уместо тога о "пасторовој кћери" уз епитете који су далеко од некадашњих покровитељских симпатија.

Међу њима је "пукло" у време када је крајем 1999. неприкосновени краљ конзервативаца, овенчан славом "канцелара ујединитеља", пролазио кроз политички пакао због отварања велике афере са мутним партијским финансијама.

Бумеранг је изостао

Иако суочен са опасношћу да мутљаг велике афере, чији вртлог га је све дубље вукао, прекрије његове дотадашње, и неспорне, заслуге за партију и земљу, Кол је пркосно одбијао да открије имена великодушних дародаваца, иза чијих "инвестиција" су се наслућивале политичке противуслуге и корупција. Колови противници су схватили да је дошао њихов тренутак. Притисак медијске и политичке јавности постајао је све јачи и готово неиздржив, не само за самог Кола, него и за његове партијске сараднике и следбенике.

Прва која је покушала да се извуче из тешке Колове сенке и да се јавно дистанцира од "споменика који хода" била је, на изненађење многих, управо Колова девојчица, тада генерални секретар партије, Ангела Меркел.

Кол је то доживео као ударац "ножем у леђа". И не само он. Било је доста оних који су веровали да ће се Меркеловој то вратити жестоко као бумеранг и освета. Догодило се обрнуто: њена политичка каријера настављена је вртоглаво да расте. Преузела је брзо партијско кормило из руку Коловог наследника и некадашњег "принца" Волфганга Шојблеа и потом се, упркос неверици и оспоравањима која су је пратила, успела на најважнији политички трон, канцеларски, у земљи.