Osveta Kolove devojčice

Sedamdeset sedmogodišnjem Helmutu Kolu, bivšem lideru konzervativaca, "večitom kancelaru" (vladao je punih šesnaest godina) i "kancelaru ujedinitelju", koji je neslavno sišao sa trona – njegov "spomenik" načela je i izložila eroziji afera sa mutnim partijskim finansijama – pritisnutog nevoljama sa telesnom težinom i kolenom to je došlo kao melem na ranu: predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo pokrenuo je inicijativu da se "velikom državniku i Evropljaninu iz ubeđenja" dodeli Nobelova nagrada za mir.
Šef evropske "vlade" obelodanio je svoju zamisao na velikoj fešti povodom pola veka od stvaranja Evropske unije, s idejom da se na taj način kruniše životno delo "počasnog građanina Evrope".

Kolovi partijski prijatelji su promptno i euforično dočekali ideju o njegovom "krunisanju".

Ledeno ćutanje

U tome su prednjačili šef bavarske Hrišćansko-demokratske unije (CSU) i dugogodišnji predsednik pokrajinske vlade Edmund Štojber i njegov kolega iz Tiringije Diter Althaus. Pridružio im se i bivši premijer Brandenburga, socijaldemokrata i njihov politički protivnik Manfred Štolpe.

Njegov gest je, kažu, posebno ganuo bivšeg kancelara. Povredilo ga je, međutim, otkriva "Špigl", ledeno ćutanje njegove "političke unuke" – Kol je sasvim nepoznatu istočnu Nemicu Angelu Merkel uveo u svoj kabinet (držala je ministarsku fotelju u dva mandata) i politički život.

Dodatnu gorčinu uvećalo je to što se, posle dugog ćutanja, Merkelova oglasila indirektno: preko vladinog predstavnika za štampu Tomasa Štega saopštila je da ona ceni Kolove zasluge, ali ne vidi razlog da inicijativu predsednika Evropske komisije pojačava sopstvenim potpisom.

Njenog političkog Pigmaliona je to, prema "Špiglu", veoma pogodilo, iako o svom političkom izumu, kažu, godinama ne misli lepo. U krugu najbližih prijatelja ignorantski izbegava da spomene njeno ime. Govori umesto toga o "pastorovoj kćeri" uz epitete koji su daleko od nekadašnjih pokroviteljskih simpatija.

Među njima je "puklo" u vreme kada je krajem 1999. neprikosnoveni kralj konzervativaca, ovenčan slavom "kancelara ujedinitelja", prolazio kroz politički pakao zbog otvaranja velike afere sa mutnim partijskim finansijama.

Bumerang je izostao

Iako suočen sa opasnošću da mutljag velike afere, čiji vrtlog ga je sve dublje vukao, prekrije njegove dotadašnje, i nesporne, zasluge za partiju i zemlju, Kol je prkosno odbijao da otkrije imena velikodušnih darodavaca, iza čijih "investicija" su se naslućivale političke protivusluge i korupcija. Kolovi protivnici su shvatili da je došao njihov trenutak. Pritisak medijske i političke javnosti postajao je sve jači i gotovo neizdrživ, ne samo za samog Kola, nego i za njegove partijske saradnike i sledbenike.

Prva koja je pokušala da se izvuče iz teške Kolove senke i da se javno distancira od "spomenika koji hoda" bila je, na iznenađenje mnogih, upravo Kolova devojčica, tada generalni sekretar partije, Angela Merkel.

Kol je to doživeo kao udarac "nožem u leđa". I ne samo on. Bilo je dosta onih koji su verovali da će se Merkelovoj to vratiti žestoko kao bumerang i osveta. Dogodilo se obrnuto: njena politička karijera nastavljena je vrtoglavo da raste. Preuzela je brzo partijsko kormilo iz ruku Kolovog naslednika i nekadašnjeg "princa" Volfganga Šojblea i potom se, uprkos neverici i osporavanjima koja su je pratila, uspela na najvažniji politički tron, kancelarski, u zemlji.