Референдумом против голфа на Срђу

Дубровник – Дубровчани ових дана доводе у искушење демократску процедуру изражавања народне воље о питањима која су досад практично била ексклузивно резервисана за политичаре.

У најјужнијем хрватском жупанијском центру прикупљен је довољан број потписа за расписивање референдума о великом пројекту голф-парка на брду Срђ, који се многима из више разлога чини крајње неприхватљив, извештава Дојче веле.

Проблем са голфом тик изнад Дубровника јесте пре свега у евидентним и многоструким погодностима за инвеститора, и то ради прикривеног бизниса са некретнинама иза паравана голферског спорта и туристичког садржаја.

Другим речима, настојало се да се бираним појединцима омогући и што се тиче урбанистичких аспеката, и што се тиче екологије, законски сумњиво пословање некретнинама уз сигурно најуноснију локацију у Хрватској.

Ради се о стотинама вила, апартмана и других стамбених јединица, као и о улагању које би, и пре убацивања прве лопате, премашило милијарду евра.

Пројекат је у супротности са законом, пре свега од када је 2006. површина на којој је предвиђена изградња једним неоснованим решењем порасла са 100 на 310 хектара. Грађани подно Срђа пратили су те догађаје са скепсом и зебњом, нарочито ако се зна да је посреди једини преостали слободни простор за ширење и развој њиховог града.

Пасивном неслагању ширег грађанства, изражаваном само у анкетама, дошао је, међутим, крај – и то са актуелном петицијом. Дубровчани су очигледно схватили да имају прилику да сами активно одлуче понешто о својој будућности.

До 10. фебруара у 17 часова прикупљено је 8.200 потписа. Прикупљање потписа почело је 1. фебруара, а било је потребно прикупити 20 одсто од укупног броја бирача у том граду, односно 8.000 потписа. Потписивање петиције наставља се до 15. фебруара.

Сада већ готово да нема сумње у то да ће се власт средином овог месеца суочити са законски обавезујућом, успешно спроведеном петицијом за расписивање референдума о прихватљивости голфа на Срђу. Тиме се, наравно, не може аутоматски предвидети исход самог референдума, а нарочито не одговор на питање хоће ли на њему уопште учествовати већински део бирачког тела, што је неопходан услов за његову валидност.

Али, мимо приче о голфу на Срђу, овом приликом свакако се отвара једна додатна, значајна тема. То би, како се сада чини, могло да буде први пут да су се грађани у Хрватској самостално изборили за покретање законски предвиђеног инструмента одлучивања на нивоу директне демократије. То се, додуше, већ једном догодило, пре три године, у вези са Законом о раду, али тада је коначно референдумско изјашњавање било опструирано међу самим иницијаторима петиције – синдикалним централама.

„Имајући у виду данашњи ниво апатије међу хрватским грађанима, који све више сматрају да власти њихово мишљење уопште не узимају у обзир, можемо рећи да је ово изузетно велики догађај”, каже тим поводом Нивес Миошић из удружења „Грађани организовано надгледају гласање” (ГОНГ). Она истиче да је уједно реч о количини гласова с којом су и највеће хрватске странке на прошлим изборима добијале 10 до 11 места у градском већу.

Миошић при томе сматра да ће дубровачка петиција, а затим вероватно и референдум, имати широке импликације на стање демократије у Хрватској, као и на сам њен доживљај међу грађанима. Но проблем и даље остаје однос власти према свему томе. А власти као да се понашају љубоморно, упорно не олакшавајући доступност референдуму и другим инструментима директне и партиципативне демократије.

У поређењу с многим другим европским земљама, Хрватска, у том погледу, има драстично високе захтеве, тражећи превише потписа за расписивање референдума, у премало времена. С друге стране, након прикупљања потписа властима – градским и државним – теоретски остају на располагању месеци и месеци да референдум коначно и организују. „При томе морате да се довијате како да протумачите неке прописе о петицији”, каже Нивес Миошић, „јер су веома недоречени”.

Зорислав Антун Петровић из организације „Транспаренси интернешенел Хрватска” такође сматра да је од неизмерне важности то што ће Дубровчани имати прилику да сами одлучују о највећем појединачном пројекту у историји града. До тога су дошли кроз сопствено интересовање о свеукупној проблематици, што је изузетно корисно у демократском смислу. „Мање је битно то шта ће они на крају одлучити”, сматра Петровић.

Тај члан Управног одбора ТИХ мишљења је да се у Хрватској много пута показало да политичке елите и органи јавне власти на локалном нивоу не раде најбоље посао медијатора између јавног интереса и приватних инвеститора.

„Већа укљученост грађана у процес одлучивања може само да поправи и разреши кризе око сукобљених интерпретација у тим ситуацијама, као и друге проблематичне односе”, сматра Зорислав Антун Петровић.