Комеморација поводом смрти Миће Орловића

БЕОГРАД – Поводом смрти дугогодишњег новинара, уредника и водитеља Радио-телевизије Србије Милоја Миће Орловића (1934-2013) данас је у просторијама РТС-а одржана комеморација у присуству чланова породице, великог броја његових пријатеља и колега.

Од Орловића су се опростили спикер Телевизије Београд Миодраг Здравковић, први уредник Редакције за историографију РТС-а и сценариста серије „Време телевизије” др Мирослав Савићевић, први реализатор „Дневника” Јармила Ћеловић и дугогодишњи водитељ Телевизије Београд Дуња Ланго.

„Било је то 23. августа 1958. године. Једна телевизија, један 'Дневник', један Мића Орловић. Први и једини. Нико од нас који смо дошли касније није био први и једини. Био је одличан тада и свих година после тога”, почео је Здравковић своје присећање на првог водитеља емисије „Дневник”.

„Ушао је домове људи и сви су га заволели. Постао је љубимац нације”, истакао је он.

Здравковић се сећа да је Орловићу „Дневник” убрзо постао „тесан”. Његов рашкошан таленат тражио је кретање, комуникацију, те се Орловић окренуо забавним емисијама. Водио је квизове, фестивале, спортске преносе.

„Био је и остао најбољи. После 50 година, поред толико телевизија и водитеља забавних програма, нема ниједног равног Мићи Орловићу. Говорити о њему као врхунском професионалцу, само је један део. Оно што је најважније јесте да је он био добричина. Остаће упамћена његова велика професионалност, али се не сме заборавити да је био искрен и велики пријатељ”, нагласио је Здравковић.

Савићевић је оценио да је Орловић био „међу најмаркантнијим личностима оне генерације телевизијских стваралаца која је утемељила Телевизију Београд и пресудно допринела да се оформи њен специфични лик”. „Временом остварења те генерације потврдила су се као трајне вредности, чинећи основу дигнитета Телевизије Београд”, додао је он.

Савићевић је рекао да је већ током припрема за увођење пробног програма у лето 1958. године, препознат дар Миће Орловића и да је амерички програмски стручњак и консултант ТВ Београд у то време, Бил Бернс, тврдио за Орловића „да такав спикер може да се мери са највећим америчким телевизијским личностима”.

Он је рекао да је Орловић, кога су гледаоци идентификовали са целом телевизијом, започео своју каријеру у информативном програму, затим са укусом градио 'разигране програме', поставши „маг забаве” и на крају се уклопио у документаристику са серијом „Време телевизије” коју је „публика звала Мићином серијом”.

„Све што је постигао не би код гледалаца и његових колега добило такве димензије да није било његове душевности”, оценио је Савићевић.

Ћеловић памти када је први пут срела Орловића током припрема првог „Дневника”. „Улетео је у хол млади, дведесетчетворогодишњи момак. Данас је тешко видети тако младе и у таквом заносу. До данас не знам, то се деси само са неким људима, да од првог сусрета имате у неког поверење. Ја сам одмах осетила да у Мићу могу да имам поверење упркос његовим годинама”, испричала је Ћеловић.

„Онда се догодило то чудо, Мићин улазак у куће са својим 'Добро вече'. Он није улазио у домове људи нападно, већ као њихов саговорник, развијао је разговор. Радовао се са њима. Био је личан када је говорио 'Добро вече' и 'Добар дан', али веома удаљен када је говорио: Данас је председник отворио”, рекла је она, нагласивши да је Орловић био пристојан, лепо васпитан, пун енергије и свако је могао на њега да се ослони.

Орловићев дугогодишњи пријатељ и сарадник Дуња Фигенвалд Пулетић Ланго присетила се да су, када је обновљен фестивал „Београдско пролеће” под називом „Пролеће у Београду”, пре неколико година у Дому синдиката, жене у публици плакале када је на сцену изашао Мића Орловић, како би поново водио популарну манифестацију.

Милоје Мића Орловић преминуо је 13. фебруара у Београду. У историји српске и југословенске телевизије остаће упамћен као први водитељ ТВ „Дневника”.

Каријеру је започео као студент у радију „Студентски Град”, наставивши је у Телевизији Београд. Професионални новинар је био од 1956, а уредник од 1967. године. Иза себе је оставио више од 200 ТВ репортажа, 300 интервјуа, 80 радио емисија, 1.300 ТВ емисија.

Доајен новинарства биће сахрањен сутра у 13.30 сати у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.