Каспаров у новој игри

Шта бивши светски првак и мултимилионер тражи у маси на московским улицама, где га – уместо аплауза – дочекују пендреци? Зашто је 44. рођендан прославио у затвору?

Гари Каспаров је човек са много лица и каријера. По мајци Каспарјан, по оцу Вајнштајн, рођен је у Азербејџану с јерменско-јеврејским пореклом, а његово руско држављанство преплиће се с боравиштима у метрополама света, од Париза до Њујорка.

Фишеров источни антипод

Као шаховски шампион најпре може да се пореди са Робертом Фишером, а спајају их многе животне линије. Обојица су расла без очева, али под дивовским крилима мајки, у сталној борби са ауторитетима. Американца Фишера ЦИА је пратила од рођења, сумњајући у комунистичке везе његове мајке Регине, а Рус Каспаров се хвалио да је "дете промена" које су довеле до увођења капитализма.

Дивовске енергије и агресивности која не дозвољава мирни породични живот ни дипломатску каријеру, обојица су стигла до затвора после најтежих увреда на рачун председника својих држава.

Као милионере дели их бар једна нула и суштинске разлике. Фишер је много више милиона одбио него што је зарадио, а највише је оставио у наследство Каспарову и другима, устостручујући награде на турнирима од 1972. када је напустио званични шах.

Каспаров је од шаха узео све што је могао, градећи и рушећи. Још 1986. основао је Удружење велемајстора (ГМА), а затим га сахранио заједно са идејом о синдикату професионалаца.

Године 1993. напустио је Светску шаховску организацију (ФИДЕ) да јој не би давао проценат од својих награда. Тада је у шах, за једнократну употребу, меч са Шортом, увео Руперта Мардока. Мечеве за титулу играо је, све до 2000. године, "под окриљем" приватних организација које је отварао и затварао.

За таблом моћнији од свих велемајстора дуже од две деценије, а као менаџер способнији од Фиде, први је открио и готово истрошио спонзорство великих компјутерских компанија. Највише пара узео је за мечеве против различитих шаховских програма, терајући "Интел" и "ИБМ" да се утркују у милионским понудама. (На директно питање да ли су ти мечеви били намештени, Каспаровљев велики учитељ Михаил Ботвиник цитирао је Библију: "Ви сте то рекли".)

Први је продао име једном шаховском рачунару, а у Израелу шаховској академији и сајту. (За последњи пројекат израелски власници су га тужили за 1,6 милиона долара.)

После менаџерских екскурзија, рачунајући и једну руску авиокомпанију, направио је сензационални профит у класичној шаховској публицистици. Одавно је продао, за пола милиона фунти, издавачка права на књигу "Шах као имитација живота", али претплатници морају да сачекају завршетак енциклопедијске серије коју је потписао под називом "Моји велики претходници".

Чудо у Москви за осећање свемоћи

Идеју величине хранила је у малом Гарију мајка Клара која му је у првом мечу с Карповом, 1984-85, поставила у соби пано с натписом "Ко ће, ако нећеш ти, Гари". Чудо које се догодило у том мечу створило је буквално осећање свемоћи. Карпов је водио са 5:0 када је млади Каспаров, пред потпуним дебаклом, почео да исцрпљује ривала игром на реми, све до прве победе, у 32. партији. Меч је прекинут и поништен због исцрпљености Карпова, после 48 партија и његовог вођства од 5:3, а Каспаров је, уместо ликовања, оштро протестовао.

Ту почиње део приче о нама самима. Срби на необичан начин обожавају велике шаховске шампионе, од Таља и Фишера до Крамника кога смо и крунисали у Београду.

Каспарова смо пригрлили од тријумфа у Бањалуци, 1979, када је први пут изашао у свет. Овде су писане петиције да му се омогући учешће у мечевима кандидата 1983-84, у Београду му је организован пријатељски меч с Андерсоном и овенчан прелазак изнад историјске границе од 2.800 поена.

А отишло се и даље. После поменутог прекида у Москви, група наших велемајстора је стала на страну Каспарова, оптужујући главног судију меча, никог другог до нашег Светозара Глигорића.

Сити домаћег ауторитета, а гладни светске правде, захвалност смо добили у Дебрецину, 1992, када је Каспаровљев говор пресудио да се тимови СРЈ избаце са Европског првенства после победа у првом колу. Ничим га Срби нису повредили, али у Хрватској је добио на поклон острво крај Ровиња, а у ШК Босни шаховски ангажман. А што се тиче Глигорића, њега је у књизи "Моји велики претходници" ставио далеко изнад свих других српских и многих светских шахиста.

Пријатељство као слаба тачка

Те, 1992. године, Каспаров сигурно не би добио много гласова у Русији, као што ни сада не може да их очекује. Шах је напустио јер у политици има више новца и моћи, али протестима на улици тешко да ће достићи Менделу, а славом Шварценегера.

За таблом је имао само две слабе тачке, Топалова који га се није плашио и Крамника, јединог штићеника, кога је прославио увођењем у олимпијски тим са свега 17 година. Крамник га је 2000. до ногу потукао у мечу и никада није хтео да му пружи прилику за реванш.