Хуманост преко везе

„Политика” је започела минуле недеље акцију о ослобађању хуманитарних уплата сваког трошка, па и банкарских провизија. И нисмо је довршили. Када ћемо? Видећемо. Наместиће живот.

Да подсетимо. Један наш суграђанин покушао је породици покојне Јелене Трикић (30) из Приједора да упути 70 евра. Јелена је одбила лечење јаким цитостатицима тумора на мозгу, како би постала мајка малог Николе.

На шалтеру једне од банака у Македонској улици у Београду тражили су му 40 евра за ту услугу. Дошао је до „Политике”, видно узбуђен и узнемирен, да нам се пожали на банке и затражи заштиту. Новинари „Политике” успели су да му посао заврше, „преко везе”, да та новчана пошиљка оде без трошкова. И тај део његове приче тиме је био завршен.

Није онај други. „Политика” је покренула акцију да Народној банци Србије, Удружењу банака, Министарству финансија, па и свакој појединачној од 33 банке у Србији, укаже на потребу доношења неког кодекса или правилника по коме би, уз поштовање строгих процедура, због могућих злоупотреба, такве дознаке у земљи и иностранству биле ослобођене провизије.

Три дана смо о томе писали, позивали и тражили одговор ових институција. Макар усмени. Није их било. Опште ћутање.

Читаоци „Политике” нису оћутали понашање банака. Многи њихови коментари не би могли, због изливене срџбе и речника, у новине. Али, то није више наш, већ проблем банака. Њима, по свему судећи, није стало до промене доста неповољног имиџа који имају у јавности. Банке, нигде, па ни код нас, нису омиљене, али ове наше се и не труде да и неку добру акцију, као што је ова наша, уновче. Штета.

Пробали смо и – нисмо успели. То је најмањи проблем за новину. Нисмо ни кивни. Ту смо као сведоци једног времена да укажемо на рђаве и добре стране живота и друштва у коме живимо. Део тог миљеа је и наш више него скроман покушај да укажемо на неуобичајен пословни обичај банака – да наплаћују провизије и за хуманитарне уплате. Било би, зар не, сасвим природно, морално, да се таквим акцијама и саме придруже, одричући се дела своје зараде у таквим трансакцијама.

То што оне ураде активирањем дискреционог права неког од шефова, па која таква упутница оде за џабе, није решење за проблем који смо уочили и с правом указали. Желели смо да се, што би се то политичким речником рекло, да се то питање системски постави – да свака будућа хуманитарна акција прође без трошка за хумане људе и зараде банке.

Осведочили смо се, нажалост, да живимо у друштву у коме људске драме и покушаји „малих људи”, да нешто сами добро учине, пролазе без одговарајућег реаговања надлежних институција и банака. Изливање мора жучи и отровних речи на рачун банака и на њихову похлепу у трци за зарадом, неморалност зараде на туђој невољи, само би помутило узвишеност саме идеје.