Нови зид деобе у Багдаду

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. априла – Главно поприште највећег рата данашњице Багдад претвара се и у специфични фронт зидина. После многих ограда, у њему управо расте нова баријера– зид дуг око пет километара и висок четири метра.

Дижу га Американци са образложењем да ће тако раздвојити две међусобно оштро завађене муслиманске фракције суните, настањене у кварту Адхамија, и шиите, који доминирају у околним насељима Шамасија и Гурајат. Џиновски кранови постављају блокове тешке и по шест тона, извештава се уз напомену да радове изводе, махом ноћу у време полицијског часа, припадници америчке 82. ваздухопловне дивизије и локални радници.

То је неопходно, јер шиити упадају и пуцају на мештане, а сунити излазе и свете се на територији противника, сугерише надлежни капетан Скот Меклерн. Утисак је посматрача да таквим захватима, Американци признају да не функционише њихов прокламовани план из времена инвазије, изведене пре више од четири године, да ће Ирак претворити у демократско друштво верске и етничке толеранције. Поједини овдашњи стратези тврде да је у Ираку у току сукоб који премаша карактеристике грађанског рата.

Америчке и трупе ирачке владе почеле су пре седамдесетак дана офанзиву за "завођење реда" у Багдаду, али град не излази из "зачараног круга насиља" па га сада парцелишу разноврсним међама и оградама. Од привремених баријера и контролних пунктова до утврђења око Зелене зоне, где се налазе амбасада САД и ирачке институције међу којима и зграда парламента, у којој је, упркос строгим мерама предострожности, недавно детониран јак експлозив.

Сличне "бране" постављане су раније и у другим местима, као што су Самара и Фалуџа, али адхамијски зид је први, који има намену да раздвоји две зараћена исламска крила, констатује "Лос Анђелес тајмс". Становници такве нове "заштићене зоне" протестују, извештава АП. "После четири године окупације стално ничу нови зидови који нас још више гуше, због малобројних терориста на овој и оној страни, а ово овде личи на претварање целе четврти у затвор", изјавио је инжењер из те област Ахмед ал Дулајми.

Представници управе у кварту жале се да зид расте без консултација са њима, а житељи све гласније критикују поделу. "То ће само појачати секташку нетрпељивост, док ћемо ми бити третирани горе од Индијанаца"– сматра лекар Абу Хасан, док његовом комшији апотекару Абу Кусају све то личи на опонашање пројекта Израелаца и њихове изградње масивне ограде према палестинским територијама.

Поређења са Индијанцима и хроничним блискоисточним конфликтом оспоравају, уједно, стандардне вашингтонске тезе да је "сваки случај засебан и не утиче на друга кризна збивања". Бела кућа је, додуше, својевремено тврдила да ће америчка инвазија на Ирак покренути модернизацију целог Блиског истока, али се испоставио супротан утицај – појачала је хаотизацију у том региону...

И изградња новог зида у Багдаду, приморава протагонисте на довијања у објашњавању: "То није изолација насеља већ само лимитација кретања мештана, како терористи не би могли да пролазе неопажено", тумачи Абдул Карим Калеф, портпарол ирачког министарства унутрашњих послова. Представници америчких снага надовезују се тврђењем да је "зид један од темеља нове стратегије коалиције и ирачких трупа да се сузбије секташко насиље".

Из Вашингтона се, истовремено, инсистира да влада у Багдаду што пре треба да омогући успостављање "националног јединства". Опипљивије од тих прокламација, међутим, делују зидови и мноштво других мера за раздвајање сукобљених, па и теорије од праксе.