Novi zid deobe u Bagdadu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. aprila – Glavno poprište najvećeg rata današnjice Bagdad pretvara se i u specifični front zidina. Posle mnogih ograda, u njemu upravo raste nova barijera– zid dug oko pet kilometara i visok četiri metra.

Dižu ga Amerikanci sa obrazloženjem da će tako razdvojiti dve međusobno oštro zavađene muslimanske frakcije sunite, nastanjene u kvartu Adhamija, i šiite, koji dominiraju u okolnim naseljima Šamasija i Gurajat. Džinovski kranovi postavljaju blokove teške i po šest tona, izveštava se uz napomenu da radove izvode, mahom noću u vreme policijskog časa, pripadnici američke 82. vazduhoplovne divizije i lokalni radnici.

To je neophodno, jer šiiti upadaju i pucaju na meštane, a suniti izlaze i svete se na teritoriji protivnika, sugeriše nadležni kapetan Skot Meklern. Utisak je posmatrača da takvim zahvatima, Amerikanci priznaju da ne funkcioniše njihov proklamovani plan iz vremena invazije, izvedene pre više od četiri godine, da će Irak pretvoriti u demokratsko društvo verske i etničke tolerancije. Pojedini ovdašnji stratezi tvrde da je u Iraku u toku sukob koji premaša karakteristike građanskog rata.

Američke i trupe iračke vlade počele su pre sedamdesetak dana ofanzivu za "zavođenje reda" u Bagdadu, ali grad ne izlazi iz "začaranog kruga nasilja" pa ga sada parcelišu raznovrsnim međama i ogradama. Od privremenih barijera i kontrolnih punktova do utvrđenja oko Zelene zone, gde se nalaze ambasada SAD i iračke institucije među kojima i zgrada parlamenta, u kojoj je, uprkos strogim merama predostrožnosti, nedavno detoniran jak eksploziv.

Slične "brane" postavljane su ranije i u drugim mestima, kao što su Samara i Faludža, ali adhamijski zid je prvi, koji ima namenu da razdvoji dve zaraćena islamska krila, konstatuje "Los Anđeles tajms". Stanovnici takve nove "zaštićene zone" protestuju, izveštava AP. "Posle četiri godine okupacije stalno niču novi zidovi koji nas još više guše, zbog malobrojnih terorista na ovoj i onoj strani, a ovo ovde liči na pretvaranje cele četvrti u zatvor", izjavio je inženjer iz te oblast Ahmed al Dulajmi.

Predstavnici uprave u kvartu žale se da zid raste bez konsultacija sa njima, a žitelji sve glasnije kritikuju podelu. "To će samo pojačati sektašku netrpeljivost, dok ćemo mi biti tretirani gore od Indijanaca"– smatra lekar Abu Hasan, dok njegovom komšiji apotekaru Abu Kusaju sve to liči na oponašanje projekta Izraelaca i njihove izgradnje masivne ograde prema palestinskim teritorijama.

Poređenja sa Indijancima i hroničnim bliskoistočnim konfliktom osporavaju, ujedno, standardne vašingtonske teze da je "svaki slučaj zaseban i ne utiče na druga krizna zbivanja". Bela kuća je, doduše, svojevremeno tvrdila da će američka invazija na Irak pokrenuti modernizaciju celog Bliskog istoka, ali se ispostavio suprotan uticaj – pojačala je haotizaciju u tom regionu...

I izgradnja novog zida u Bagdadu, primorava protagoniste na dovijanja u objašnjavanju: "To nije izolacija naselja već samo limitacija kretanja meštana, kako teroristi ne bi mogli da prolaze neopaženo", tumači Abdul Karim Kalef, portparol iračkog ministarstva unutrašnjih poslova. Predstavnici američkih snaga nadovezuju se tvrđenjem da je "zid jedan od temelja nove strategije koalicije i iračkih trupa da se suzbije sektaško nasilje".

Iz Vašingtona se, istovremeno, insistira da vlada u Bagdadu što pre treba da omogući uspostavljanje "nacionalnog jedinstva". Opipljivije od tih proklamacija, međutim, deluju zidovi i mnoštvo drugih mera za razdvajanje sukobljenih, pa i teorije od prakse.