Гружански олдтајмер од 230.000 евра

Гружа – Србија је пуна изненађења, а сујете је, изгледа, превише. Драган Павловић из Груже, шумадијске варошице са око 200 становника, не дозвољава новинарима да фотографишу и снимају ручно направљени аутомобил „фабер“, који је капарисан по цени од 230.000 евра.

Смучили су му се, каже, поједини коментари који су се појавили на разним сајтовима и форумима пошто је РТК, пре два дана, објавила причу о његовом чудесном четвороточкашу.

– Ми смо Срби народ, боље да не кажем какав. Читао сам он-лајн коментаре, педесет одсто је негативно. Један коментатор, на пример, каже: „Ово ми личи на ’југо’, не вреди више од 2.000 евра“. Е, па, знаш шта... Показаћу ти ауто, можеш да га видиш, али нема сликања, нити ћу ја да дајем било какве изјаве, ни за телевизије, ни за новине – вели Павловић, разочаран што је његово ремек-дело постало предмет подсмевања.

Он још додаје да је локалној телевизији дозволио да објави причу само зато што су га комшије, уочи манифестације „Гружански дани“, замолили да покаже свој аутомобил како би се видело да и Гружа има чиме да се подичи.

– Замолили ме људи, дај нека дођу ови са крагујевачке телевизије, нека се види да и ми у Гружи имамо нешто. Сад, шта је испало, да човек не поверује – врти главом наш саговорник, чија је прича још једном потврдила „народну“ да у свом селу, у овом случају у Србији, нико није постао пророк.

Из разговора са овим вештим мајстором, несвршеним студентом електротехнике, ипак, сазнајемо неколико интересантних детаља у вези са „фабером“, што у преводу са латинског значи „ковач“.

Такво име му је наденуо јер су његови преци били ковачи, а аутомобил је направљен у знак сећања на деду Душана, који је још почетком 20. века дошао на идеју да у срцу Шумадије направи аутомобил који се по почетној замисли могао мерити са најбољим светским из тог доба.

Било је то 1921, али деда Душан није успео у свом науму, што због недостатка новца, што због пословичног и за нас тако карактеристичног неразумевања средине.

Иако су исте муке пратиле и његовог унука, Драган је, ипак, на најлепши могући начин завршио „причу“ коју је деда Душан започео пре више од осамдесет година. Радови су почели 2003, а „фабер“ је из гараже први пут изашао 2011.

Годину дана касније, јуна 2012, власник га је с поносом представио светском џет-сету, у Монте Карлу, престоници богате Кнежевине Монако.

– Био сам тамо недељу дана, а ауто је био права атракција. Паркирао сам га у центру града и сви су га гледали. Ту сам добио две понуде са Флориде, али нисам сигуран да ли ће ауто моћи да оде за Америку, због стандарда који тамо важе. Иако изгледа као олдтајмер, Американци „фабер“ третирају као потпуно нов ауто и захтевају да има ваздушне јастуке, које ја нисам уградио – објашњава Павловић.

Питали смо га како је дошао до цене од 230.000 евра (колико, по цени од 15.500 евра, кошта 15 комада новог „Фијатовог“ модела „500 Л“), односно да ли је могуће да у свету има људи који би за аутомобил направљен у једној породичној радионици на брдовитом Балкану дали толики новац.

– Гледао сам колико вреде такви аутомобили у свету. Отприлике, то је та цена. Знам да Србија није тржиште за мој „фабер“, али верујте да у свету има људи који су спремни да га купе – каже Павловић, наводећи да су озбиљне компаније из Израела и Британије биле заинтересоване да откупе његов пројекат и производњу аутомобила преселе у своју земљу.

Овај очито озбиљан пословни човек није пристао на ту трансакцију, а у разговору са нама још каже да је прва серија „фабера“ лимитирана на укупно 11 комада. Не из неког посебног разлога, већ само зато што је направљен 2011. године. Ако по овој цени буде успео да прода целу серију, Драган Павловић из Груже, потомак старих српских ковача, зарадиће више од 2,5 милиона евра.

Јури 230 на сат

Фабер је, како стоји на Драгановом сајту, комбинација дизајна из тридесетих година прошлог века и савремених технолошких решења, својеврстан спој заната и уметности. Направљен је од прохрома, дрвета и коже у неколико варијанти.

Основа „фабера“ је преправљена камионска шасија, а у сваки део каросерије уливене су профилисане цеви, што аутомобилу даје чврстину и спречава увијање карактеристично за кабриолет. Кров „фабера“ се може отворити.

Ауто је тежак 1.930 килограма, широк 1.845 милиметара, висок 1.550, а дугачак пет метара. Међуосовинско растојање је 3.180 милиметара. Има задњи погон, а мотор и мењач су „Мерцедесови“.

Зато може да достигне брзину од 230 километара на час, а до „стотке“ убрзава за 8,5 секунди. Запремина шестоцилиндричног мотора је 3,2 литра, снага 161 КС, а максималан број обртаја је 5.500. Има задњи погон, а потрошња се креће од 8,3 на отвореном, до 12,9 литара у граду.