Такси кола за спавање

Бајина Башта – За таксисту са најдужим такси стажом у ужичком региону, Бајинобаштанина Раденка Јовановића, његови познаници у шали и збиљи кажу: он, изгледа, више спава у таксију него што га вози. Јесте тако, признаје Јовановић и додаје да га је, ево, у 35. години таксирања ситуација на то натерала.– Конкуренција ме начисто уби, ова такси удружења обарају цену вожње, а ја сам и сада, као некад, "слободан стрелац". Док други путнике возе у "мерцедесима", ја таксирам "ладом" старом 17 година. Шта ћу, зарада скромна, не може се боље. Зато последњих година долазим на такси станицу више да сам присутан, него што зарађујем. Па кад нема посла, спавам у колима – објашњава овај 57-годишњак.

Почео је Раденко у младости да таксира. Дошао 1972. године из бајинобаштанског села Придола у Ужице и са својом новом "шкодом МБ" био тада један од ретких таксиста у том граду. У то време, каже, не би их више у овој професији од десетак у целом крају, сада их скоро хиљада.– Била је тада част и привилегија бити таксиста. Лепо се зарађивало, гориво било јефтино, а путници поштовали возача. Стизао сам свуда, годишње прелазио и до 50.000 километара. Возио путнике широм бивше СФРЈ, најдаље до Цеља. После "шкоде" променио два "тристаћа" и две "ладе". Све нова возила. Ех, каква су то времена била – сећа се наш саговорник, који је из Ужица прешао у Бајину Башту 1978. године.

Кола свима, па и таксистима, кренула су низбрдо током деведесетих. Крај Дрине се ратовало, на пумпама ни капи бензина, бонови за гориво дељени таксистима "на кашичицу". Све је било сналажење, само да се опстане. Посао се Раденку сасвим смањио.– У новије време – наставља Јовановић – посла има нешто више, али се баш повећао број таксиста и њихових удружења. У Бајиној Башти сада је око 70 такси возила. Вожња 30 динара по километру, народ се вози таксијем, али тешко је да сви који возе добро зараде. Ја бројим дане до пензије, понекога превезем и не секирам се. Јесте беспарица, моја жена у пропалој фирми остала без посла (синови су нам запослени), али не очајавамо. Имамо код куће мали врт, гајимо пет коза, јарца и осморо јаради. Није све у новцу.

Одавно је милион километара таксијем прегазио Раденко, већ је, упркос смањењу посла, други "начео". И о пензији размишља, с тим што ту тему увек на свој начин тумачи:– Мало их је који су возећи такси пензију доживели. Ето, колега Рашо Драгојловић из Пилице прво је рабаџијао, па читав живот потом такси возио. Умро је, такорећи, у возилу. После једне такси вожње изашао у кућу и на месту преминуо. Сви смо га такси возилима испратили. Други, пак, пре старости напуштају овај позив, изгубе стрпљење да стално раде у послу који је као каква лутрија, увек чекаш да путник баш тебе изабере. За мене, ипак, овај посао је добар, то је мој животни избор – испричао је за "Политику" бајинобаштански таксиста са најдужим стажом.