Французи лењи, Американци дрски

Французи одавно нису били толико погођени ватром која је на њих испаљена са друге стране Атлантика. На предлог да дође у Нормандију и отвори постројење за производњу гума, Американац Морис Тејлор, један од америчких бизнисмена, са репутацијом најтврђег преговарача, одговорио је писмом, које од јуче подиже медијску прашину не само у Француској већ на целом Старом континенту.

Тејлор, иначе председник мултинационалне корпорације „Титан”, упутио је писмо француском министру индустрије, у коме без длаке на језику образлаже своју одлуку да никако ништа не улаже у Француску.

„Француски такозвани радници раде највише три сата дневно, један сат се одмарају за ручак, и преостала три сата проводе у причи... Синдикати су вам луди”, написао је Тејлор, који је 1996. био један од неуспешних републиканских кандидата за председника САД, у писму додаје да су за тих три сата рада „француски радници преплаћени”

„’Титан’ ће зато купити индијску или кинеску фабрику гума”, наставља своју увредљиву тираду овај Американац и додаје: „Тамо ћемо раднике плаћати мање од једног евра на сат, преплавићемо француско тржиште јефтиним гумама, уништићемо ваш ’Мишлен’.”

Реакција Француза може се по јачини поредити само са оном експлозијом гнева у Америци када је Париз одбио да се придружи Бушовом нападу на Ирак. Тада су Французи од Вашингтона проглашени за издајнике и егоисте. Народ се придружио званичним ратним трубама па је свака реч која подсећа на „француске дезертере” избачена из америчког речника. Преко ноћи су пржени кромпирићи, најпопуларнија наруџбина у америчким ресторанима брзе хране, променили име у „слободарске кромпире”. До тада је помфрит носио француски предзнак (French fries).

Недуго потом ствари су се слегле, Бушова политика према Ираку изгубила је подршку, Французи и Американци постали су опет пријатељи, мада у Паризу одувек влада тиха саботажа „америчког начина живота”. Али после овог писма, између Новог света и старог француског света реторика је узаврела.

„Нечувено, недопустиво, увредљиво”, неке су од речи које одзвањају званичним медијима и француској блогосфери. Француски министар за индустрију Арно Монтбур, коме је писмо америчког корпоративног тајкуна и било упућено, отписао је Тејлору да су његови коментари „екстремистички и увредљиви” и да указују на Тејлорово „апсолутно непознавање француске културе”.

Вође синдиката траже од председника државе Франсоа Оланда да лично упути ноту бескрупулозним америчким корпоративним манипулаторима. А хиљаду и пет стотина радника у Нормандији, чију фабрику не жели да преузме амерички милионер, надају се отказу и доброј старој накнади за незапослене по важећим законима Француске која још одржава репутацију социјално одговорне државе.

Ипак, да ли су француски радници заиста лењи и преплаћени, питају се Енглези, увек спремни да распростру црвени тепих за отпаднике са дубоким џепом који неће да плаћају намете од 75 одсто на примања већа од милион евра.

Према подацима ОЕЦД-а који је упоредио радне услове и продуктивност у 34 индустријализоване земље, мање радних сати од Француза имају Норвежани, Немци и Холанђани. Французи су на одличном седмом месту по продуктивности, мада ипак заостају за Американцима. Ипак, амерички бизнисмен, чији је надимак Гризли због његове корпоративне загрижености, погодио је у живац грађане Француске. Данас је у другој економији еврозоне без посла три милиона људи, или десет одсто радно способних Француза. Никоме није свеједно ако још хиљаду њих изгуби посао, а добију га за евро на сат Индијци или Кинези.

Од сад ће, како је припретио Париз, инспектори отворити дупле очи кад увозе гуме за пољопривредне машине из Америке.