У Србији све више атеиста

У Србији се 88,09 одсто становништва, или 6.330.919 људи, изјаснило да им је српски матерњи језик. На другом месту по бројности је мађарски, којим говори 243.146 особа, што је 3,38 одсто од укупног броја становништва републике, а на трећем босански језик, којим говори 138.871 особа, или 1,93 одсто, наводи се у најновијим подацима објављеним у књизи „Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” Републичког завода за статистику. За разлику од пописа 2002, када се нико од грађана Србије није изјаснио да говори црногорским језиком, према последњем попису, тај језик говори 0,04 одсто, или 2.519 грађана Србије.

– Према резултатима пописа 2002. 63.835 грађана су изјавили да им је албански матерњи језик, а да јевелики пад у броју оних који су се изјаснили да им је албански матерњи у попису 2011. у томе што је албанско становништво у општинама Бујановац и Прешево у већини бојкотовало попис, као и делимично у Медвеђи – каже шеф одсека за спровођење пописа у РЗС Љиљана Ђорђевић.  

Публикација РЗС је објављена јуче, управо на међународни Дан матерњег језика, које обележавају чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско), у циљу промовисања језичке културе, разноврсности и вишејезичности.

Ђорђевићева подсећа да суподаци у публикацији РЗС о матерњем језику исказани за 17 различитих језика који се најчешће говоре у Србији, односно оних језика које најмање 2.000 лица сматра својим матерњим.
– Ако посматрамо податке по општинама и градовима, мађарски језик сматра матерњим више од 50 одсто становништва у пет војвођанских општина  – Кањижа (87 одсто), Сента (82), Ада (76,6), Бачка Топола (60,2) и Мали Иђош (55,6 одсто). Интересантно је да 67 одсто Бачког Петровца сматра словачки језик матерњим језиком, а висок удео становништва који говори тај језик јесте и у општини Ковачица – 42,5 одсто – прецизира Ђорђевић.

Према резултатима последњег пописа, више од шест милиона становника Србије је православне вероисповести (84,6 одсто од укупног становништва). Други по бројности су католици, са 350.000 (пет одсто), а трећа по заступљености је исламска вероисповест, са више од 220.000 припадника, или три одсто од укупног броја становника.

Према речима Ђорђевићеве, у односу на попис из 2002. за 40.000 је повећан број лица која нису верници (атеисти).

Укњизи РЗС-а исказани су и подаци за 21 етничку заједницу, чија се бројност на простору Србије креће изнад две хиљаде припадника. Поред података о укупном броју, дати су и подаци по старости, просечној старости и полу припадника етничких заједница.  

 -----------------------------------------------------------------

Просечна старост – 42,2 године

Већина припадника етничких заједница има просечну старост изнад 42,2 године, колико износи републички просек. Готово исту просечну старост имају и Срби (42,6), док је просечна старост припадника седам етничких заједница чак изнад 50 година (Словенци, Немци, Македонци, Власи, Хрвати, Бугари и Југословени).
Свега пет етничких заједница има просечну старост испод републичког просека, и то: Муслимани (38,6), Албанци (38,3), Горанци (35,4), Бошњаци (33,5) и Роми, који једини имају просечну старост испод 30 година (28,3).