Грасу криви новинари

Између два Лајпцишка сајма књига, лањског и овог, гасе се лампиони Гинтера Граса, не због издавача, не толико због засићене публике, колико због његове ароганције. Убрзо пошто је прошлог лета случајно делимично признао есесовску прошлост, испао је са листе немачких бестселера.

У Лајпцигу, на Сајму књига овог пролећа, после четири деценије успешног пласмана читаоци му окрећу леђа, иако се понегде чује усамљени глас подршке, из редова његове генерације која брани ондашњу прошлост.

Главна пажња на Сајму књига усмерена је на преживелог паћеника холокауста – то је Саул Фридлендер, који је за књигу "Када се појаве сећања" о ратном прогону у окупираном Прагу добио прву награду и уважавање Сајма. Фридлендер указује: без Хитлера не би било холокауста, не би било уништавања Јевреја. Он подсећа како су Хитлера подржавале и странке и Вермахт и интелектуална елита и додаје: "Сам Хитлер не би могао то да учини".

Док је награда додељена хроничару холокауста Фридлендеру, новинари хамбуршког часописа "Ди цајт" описују како је Гинтер Грас на Лајпцишком сајму књига у ципелама плаћеним 1.000 евра делио аутограме радозналцима. На бројне немачке новинаре који још указују како је 60 година прећуткивао, крио нацистичку, есесовску прошлост огорчени Грас је осуо повике: "Медији су покушали да ме прикажу као глупог Августа, покушали су да ме ућуткају. Али, ја не дозвољавам да ми запуше уста. И даље ћу свим силама говорити да се неправда санкционише у нашој земљи". На штанду свог издавача Штајдла, Грас је на својој новој књизи делио потпис "Г. Г", и то по десет посвета у минуту. Рецензенте и новинаре гневно је назвао "џелатима", а "Ди цајт" пише: "Грас недопустиво напада немачке новинаре, његов циљ није изналажење разумевања него оптуживање. Он банализује поимање историје. Грас приказује себе као недужног зечића, глуми самосажаљење, од гневне накострешености кипти до оргијања". У Лајпцигу се показало како Немци, који држе до савести, Граса отписују.