Омиљени пас из резервоара

Први гост београдског Феста је Мајкл Мадсен, амерички глумац, али и песник, који је своју глумачку каријеру почео на сцени чикашког Степенволф позоришта, где је радио са Џоном Малковичем, наставио као звезда америчких филмова Бе-продукције, већу пажњу скренуо на себе улогом у филму „Убиј ме поново”, 1989. године, у којем је играо са Валом Килмером, а светски пробој доживео тек са улогом садистичког криминалца у дебитантском филму Квентина Тарантина „Пси из резервоара”.

Мадсен је играо у више од 100 филмова. Љубитељи филма га памте по улози у филму „Телма и Луиз”, 1991, али и по стрип-јунаку Бобу у филму „Град греха”, Френка Милера и Роберта Родригеза, и улози у два дела филма „Кил Бил”, Квентина Тарантина. На београдском Фесту Мајкла Мадсена публика ће видети у америчком независном филму „Поред пута”, чији су аутори наши земљаци на раду у Лос Анђелесу – браћа Зоран, редитељ, и Владимир Лисинац, продуцент, Крушевљани родом, који су остварили свој амерички сан и у истом филму спојили своје омиљене глумце: легендарног Лазара Ристовског и Мајкла Мадсена.

Имате више од 100 филмских улога, али на ИМДБ-у нису све пријављене, зашто?

То треба да питате неко лењо копиле које није пријављивало на филмску интернет-базу све што сам радио. Имам свој веб-сајт и тамо стоји све што треба.

Чак и то да пишете поезију? Колико дуго сте и песник?

На мом званичном сајту има и мојих песама. Поезијом се бавим више од 10 година.

По узору на кога?

Највећи утицај на мене имале су и даље имају поеме Лорена Ејслија, америчког антрополога, есејисте и песника.

Једном сте рекли да као глумац нисте увек задовољни оним што вам се од улога нуди, па зашто онда сами не напишете сценарио и улогу по сопственој мери? Јесте ли о томе размишљали?

Па, написао сам сценарио за „Pretty boy”, о Флојду пљачкашу банака током тридесетих година прошлог века, и више од четири године покушавао да по њему снимим филм. Наравно, знате да је то готово немогуће, јер нико није претерано вољан да инвестира у биографске филмове криминалаца. Они не разумеју популарност и шта би била популарност тог лика. Чарли Флојд не би био само романтичан лик, већ и амерички народни херој.

И ви сте херој јер сте као глумац издржали толико улога негативаца?

Знате шта, цела ствар је у томе што сам ја улогама „лошег момка” направио неки свој печат. Уосталом, био сам довољно „добар момак” у „Телми и Луиз”. Није ствар у томе да ја не желим да урадим нешто више и нешто другачије, већ у томе што морам да кажем да ретко шта прочитам добро од онога што ми се нуди.

Сцена из филма „Поред пута”

А када су вам Милер и Родригез понудили лик инспирисан стрипом у „Граду греха”?

Нисам знао много о Френку Милеру. Све се десило тако што сам на премијери филма „Кил Бил 2” налетео На Роберта Родригеза и од њега чуо да ради на филму заснованом на Милеровом стрипу и књизи. Добио сам Милерову књигу и свидели су ми се и црно-бели цртежи и прича, па сам Роберта назвао и рекао да бих стварно волео да учествујем у свему томе, не знајући да они већ увелико снимају. Рекао сам онда Роберту: „Па, добро, онда неки други пут”, а он ми је понудио да размислим о малој улози Боба, џиновског момка са наочарима и кратком косом. „А ко ће играти Марва?” питао сам, а он ми одговорио: „Знаш шта, Мики Рурк!” Мислим да смо Мики и ја једина два момка који би то могли. Мики је урадио сјајан посао, невероватан је у филму. И иначе је цео тај посао био невероватан и нисам искусио пре тога ништа сличније. Снимали смо у Остину у Тексасу испред зеленог екрана. Као када возите ауто, а нисте у њему. Стојиш, глумиш, а ништа око тебе. Врло чудно искуство.

А искуство са Квентином Тарантином, започето још у филму „Пси из резервоара”?

Квентин и ја имамо велико разумевање један за другог. Знам тачно шта жели и зна шта ћу да радим, па радимо заиста добро заједно. У „Псима из резервоара”, пустио ме је да говорим кроз уво иако то није било у сценарију. Он и Родригез су веома слични по томе што тачно знају шта желе и они тачно знају како то да добију. Роберт је веома миран. Он седи на сету, „дрнда” гитару, гледа, размишља, свира и онда каже: „То је ОК. Идемо даље”. Квентин воли увек да уради нешто још више и то онда траје. Тарантино ће да сними 20 пута док ја само узимам чашу воде, али он онда добије тај мали тренутак који је он желео и састави све заједно. То је код њега фасцинантно. Мислим да Квентин и Роберт имају исту врсту визије. Када бих могао, радио бих са њима двојицом до остатка живота.

---------------------------------------------------

Поверење у српску браћу

Зашто сте се баш одлучили да играте у филму „Поред пута” браће Лисинац?

Пореклом сам из Данске, моје средње име је Форен, слично као Зоран Лисинац (смех). Желим да играм у различитим филмовима, да дам најбоље од себе за одређене улоге. Међутим, без обзира колико се ми глумци трудили, никада се не зна шта ће у монтажи да се догоди. Монтажа је ван наших моћи и не можете да се жалите на финални производ. У филму „Поред пута” стекао сам утисак да ћу на платну гледати оно што смо се договорили и оно што смо снимили, каже за „Политику” Мајкл Мадсен. И. А.