Omiljeni pas iz rezervoara

Prvi gost beogradskog Festa je Majkl Madsen, američki glumac, ali i pesnik, koji je svoju glumačku karijeru počeo na sceni čikaškog Stepenvolf pozorišta, gde je radio sa Džonom Malkovičem, nastavio kao zvezda američkih filmova Be-produkcije, veću pažnju skrenuo na sebe ulogom u filmu „Ubij me ponovo”, 1989. godine, u kojem je igrao sa Valom Kilmerom, a svetski proboj doživeo tek sa ulogom sadističkog kriminalca u debitantskom filmu Kventina Tarantina „Psi iz rezervoara”.

Madsen je igrao u više od 100 filmova. Ljubitelji filma ga pamte po ulozi u filmu „Telma i Luiz”, 1991, ali i po strip-junaku Bobu u filmu „Grad greha”, Frenka Milera i Roberta Rodrigeza, i ulozi u dva dela filma „Kil Bil”, Kventina Tarantina. Na beogradskom Festu Majkla Madsena publika će videti u američkom nezavisnom filmu „Pored puta”, čiji su autori naši zemljaci na radu u Los Anđelesu – braća Zoran, reditelj, i Vladimir Lisinac, producent, Kruševljani rodom, koji su ostvarili svoj američki san i u istom filmu spojili svoje omiljene glumce: legendarnog Lazara Ristovskog i Majkla Madsena.

Imate više od 100 filmskih uloga, ali na IMDB-u nisu sve prijavljene, zašto?

To treba da pitate neko lenjo kopile koje nije prijavljivalo na filmsku internet-bazu sve što sam radio. Imam svoj veb-sajt i tamo stoji sve što treba.

Čak i to da pišete poeziju? Koliko dugo ste i pesnik?

Na mom zvaničnom sajtu ima i mojih pesama. Poezijom se bavim više od 10 godina.

Po uzoru na koga?

Najveći uticaj na mene imale su i dalje imaju poeme Lorena Ejslija, američkog antropologa, esejiste i pesnika.

Jednom ste rekli da kao glumac niste uvek zadovoljni onim što vam se od uloga nudi, pa zašto onda sami ne napišete scenario i ulogu po sopstvenoj meri? Jeste li o tome razmišljali?

Pa, napisao sam scenario za „Pretty boy”, o Flojdu pljačkašu banaka tokom tridesetih godina prošlog veka, i više od četiri godine pokušavao da po njemu snimim film. Naravno, znate da je to gotovo nemoguće, jer niko nije preterano voljan da investira u biografske filmove kriminalaca. Oni ne razumeju popularnost i šta bi bila popularnost tog lika. Čarli Flojd ne bi bio samo romantičan lik, već i američki narodni heroj.

I vi ste heroj jer ste kao glumac izdržali toliko uloga negativaca?

Znate šta, cela stvar je u tome što sam ja ulogama „lošeg momka” napravio neki svoj pečat. Uostalom, bio sam dovoljno „dobar momak” u „Telmi i Luiz”. Nije stvar u tome da ja ne želim da uradim nešto više i nešto drugačije, već u tome što moram da kažem da retko šta pročitam dobro od onoga što mi se nudi.

Scena iz filma „Pored puta”

A kada su vam Miler i Rodrigez ponudili lik inspirisan stripom u „Gradu greha”?

Nisam znao mnogo o Frenku Mileru. Sve se desilo tako što sam na premijeri filma „Kil Bil 2” naleteo Na Roberta Rodrigeza i od njega čuo da radi na filmu zasnovanom na Milerovom stripu i knjizi. Dobio sam Milerovu knjigu i svideli su mi se i crno-beli crteži i priča, pa sam Roberta nazvao i rekao da bih stvarno voleo da učestvujem u svemu tome, ne znajući da oni već uveliko snimaju. Rekao sam onda Robertu: „Pa, dobro, onda neki drugi put”, a on mi je ponudio da razmislim o maloj ulozi Boba, džinovskog momka sa naočarima i kratkom kosom. „A ko će igrati Marva?” pitao sam, a on mi odgovorio: „Znaš šta, Miki Rurk!” Mislim da smo Miki i ja jedina dva momka koji bi to mogli. Miki je uradio sjajan posao, neverovatan je u filmu. I inače je ceo taj posao bio neverovatan i nisam iskusio pre toga ništa sličnije. Snimali smo u Ostinu u Teksasu ispred zelenog ekrana. Kao kada vozite auto, a niste u njemu. Stojiš, glumiš, a ništa oko tebe. Vrlo čudno iskustvo.

A iskustvo sa Kventinom Tarantinom, započeto još u filmu „Psi iz rezervoara”?

Kventin i ja imamo veliko razumevanje jedan za drugog. Znam tačno šta želi i zna šta ću da radim, pa radimo zaista dobro zajedno. U „Psima iz rezervoara”, pustio me je da govorim kroz uvo iako to nije bilo u scenariju. On i Rodrigez su veoma slični po tome što tačno znaju šta žele i oni tačno znaju kako to da dobiju. Robert je veoma miran. On sedi na setu, „drnda” gitaru, gleda, razmišlja, svira i onda kaže: „To je OK. Idemo dalje”. Kventin voli uvek da uradi nešto još više i to onda traje. Tarantino će da snimi 20 puta dok ja samo uzimam čašu vode, ali on onda dobije taj mali trenutak koji je on želeo i sastavi sve zajedno. To je kod njega fascinantno. Mislim da Kventin i Robert imaju istu vrstu vizije. Kada bih mogao, radio bih sa njima dvojicom do ostatka života.

---------------------------------------------------

Poverenje u srpsku braću

Zašto ste se baš odlučili da igrate u filmu „Pored puta” braće Lisinac?

Poreklom sam iz Danske, moje srednje ime je Foren, slično kao Zoran Lisinac (smeh). Želim da igram u različitim filmovima, da dam najbolje od sebe za određene uloge. Međutim, bez obzira koliko se mi glumci trudili, nikada se ne zna šta će u montaži da se dogodi. Montaža je van naših moći i ne možete da se žalite na finalni proizvod. U filmu „Pored puta” stekao sam utisak da ću na platnu gledati ono što smo se dogovorili i ono što smo snimili, kaže za „Politiku” Majkl Madsen. I. A.