Утицај Египта на независност Косова

Најава заменице египатског председника Мухамеда Морсија на прослави петогодишњице проглашења косовске независности у Приштини да је признање Косова „у току” покренула је питање колико Србија чини да спречи нова признања Косова.

Одговор на ово питање није једноставан, ни с међународног аспекта ни због унутрашње политике. У то се „Политика” уверила, тражећи од Министарства спољних послова одговоре на неколико питања, које није добила ни седам дана касније. Министар Иван Мркић је управо у то време отпутовао у посету земљама југоисточне Азије (Мјанмар, Лаос, Камбоџа и Вијетнам), а нико други у Министарству није био вољан да одговори на питања „Политике”.

Како „Политика” сазнаје, Мркићу су руке везане у вези с лобирањем против косовске независности. Делимичан разлог је то што се у Бриселу воде преговори и што ником још није јасно шта ће Србија „извући” из њих. Други, важнији разлог може се назрети из речи премијера Ивице Дачића, који је, пред одлазак на последњу рунду преговора с Приштином, рекао да је суштински у интересу Србије и народа који живи на КиМ да се што пре дође до компромисног решења „зато што Србија из дана у дан губи субјективитет, суверенитет и државност на Косову, зато што губи пријатеље, зато што разне државе под притиском признају Косово”.

Таква лавина осипања државности делује као „виша сила” на коју је, према премијеру, једини могући одговор – понашати се као према „вишој сили”. А министар Мркић је у последњих месец дана говорио да су циљеви „и ЕУ и Косово потпуно одрживи” и да неће бити „никакве канцеларије Косова у Београду”, да привремене власти у Приштини официра за везу могу да називају сходно својим жељама „амбасадором или представником из космоса”, али да ће у „просторијама ЕУ у Београду радити само један човек који ће бити контакт особа за техничке споразуме”.

Професор политичких наука Предраг Симић оценио је да би, уколико Египат, који је главна карика с несврстаним земљама, признао независност Косова „дошло до критичне границе у УН и у том случају би вето Русије и Кине тешко помогао”. Симић сматра да би потез Египта утицао на државе Персијског залива и Блиског истока, односно земље које иступају у УН и с њима.

Саговорници „Политике”, међутим, имају другачији поглед на ову ситуацију. Уредник часописа „Изазови европских интеграција” Никола Јовановић сматра да би, уколико се покаже да ће Египат признати Косово, то била директна последица тренда исламизације у земљама „арапског пролећа”, док Слободан Јанковић, аутор неколико књига о Блиском истоку, каже да прича о томе како ће Египат „повући” признање других држава треба само да оправда нечињење наших власти на дипломатском плану да се обуставе признања.

Јовановић каже да Египат „јесте утицајна земља у арапском свету, али мање утицајна него у време бившег председника Хоснија Мубарака, тако да би признање Египта повукло директно само исте такве потезе Либије и Туниса”.

На промену околности указује и Јанковић, објашњавајући да је Египат сада нестабилна држава, која нема значајан утицај у региону. „Немају утицај ни на суседни Судан, подсетимо да је Египат подржавао јединствени Судан, а у моменту када је промењена власт у Египту дошло је до поделе Судана на северни и јужни. Немају утицај ни на Либију, јер је тамо још у току нека врста тихог грађанског рата”, објашњава Јанковић и додаје да Египат има велике унутрашње проблеме и да не може да врши дипломатски притисак, осим можда што има какав-такав утицај на палестинске Арапе, а они немају глас у УН, јер имају статус државе посматрача.

Овај саговорник „Политике” упозорава да се у Египту појавила иницијатива за аутономију одређених региона уз Суецки канал и да он тренутно нема никаквог интереса да призна Косово. „А ако већ то уради, значи да није било никакве наше дипломатске активности да се то спречи”, сматра Јанковић.

Никола Јовановић нас, међутим, уверава да директних последица по статус Косова у УН не може бити, бар не ове године док Србија председава Генералном скупштином УН.

„Ипак, већи број признања значи и већи притисак на институције и на међународне организације, па треба да будемо опрезни. У сваком случају ово треба схватити врло озбиљно и као опомену да паралелно с дијалогом не смањујемо напоре за лобирање против признања у свету”, рекао је Јовановић.

----------------------------------------------------

Арапско пролеће мења све

Од 22 чланице Арапске лиге, међу којима је и Египат, само пет је признало независност Косова: Саудијска Арабија, УАЕ, Катар, Јордан и Сомалија, али радикализација политичке ситуације могла би да утиче на промену тог става. Од 47 азијских држава , 14 је признало Косово, а од 54 земље на афричком континенту то су учиниле 24. Међу великим земљама тог региона које не прихватају косовску независност су Иран, Индонезија, Судан, Алжир, Египат.