Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повећан број давалаца крви

Повећан број давалаца крви
Код нас највише људи има А и нулту крвну групу, а малобројнији су они са групама Б и АБ (Фото Д. Јевремовић)

У протеклој години повећан је број давалаца крви – прикупљено је 62.500 јединица крви, што је за две хиљаде јединица више него 2011. године. Ови подаци говоре да се свест о давању крви мења, а руководство Института за трансфузију крви посебно радује што се хуманим апелима највише одазивају студенти и матуранти средњих школа. Када се уради „профил” просечног даваоца, статистика показује да је реч о тридесетосмогодишњем мушкарцу са средњом стручном спремом, а међу свим добровољним даваоцима три четвртине њих су припадници јачег пола.

Приоритети рада установе у овој години усмерени су на ширење регистара давалаца коштане сржи и тромбоцита, али и прикупљање матичних ћелија, како објашњава примаријус др Снежана Јовановић-Срзентић, директорка Института за трансфузију крви.

– Ово је први пут у последњих неколико година да почетком године нисмо упутили ниједан званични апел са молбом да људи дођу и дају крв због смањених резерви. Захваљујући грађанима и колегама из Завода за трансфузију крви Војводине и других центара, залиха крви има. Сви пацијенти којима је била потребна драгоцена течност били су збринути. Бележиле су се у току ове зиме мале несташице А негативне и позитивне групе, али су се брзо превазилазиле. Тренутно имамо 600 јединица крви више у односу на исти дан протекле године. На дан славе, 14. новембра прошле године, имали смо рекорд – 513 давања крви – истакла је др Јовановић-Срзентић.

Проблеми са којима се суочава Институт за трансфузију крви последица су тешке економске ситуације. Директорка ове куће објашњава да се установа бори са дуговима које је затекла када је дошла на место директора, али да се нада да ће они бити претворени у јавни дуг, као што је најављивано у претходном периоду.

– Неопходна је реорганизација свих трансфузиолошких служби у Србији. Постоји разумевање Министарства здравља и РФЗО да се неке ствари промене. Узимање и давање крви је бесплатно, али ми морамо да плаћамо мотивисање људи, тестирање, набавку кеса за узимање крви, припрему компонената. Београд највише вапи за променама јер се највише операција обави у главном граду. Добром организацијом и прерасподелом посла дошло би се до неопходних залиха. Мислим да би најављене централне јавне набавке смањиле трошкове – нагласила је директорка института.

Ова установа поседује Регистар давалаца костне сржи, који је важан за прикупљање матичних ћелија за такозване алогене и аутологне трансплантације, а ту је и Центар за хемофилију. Доста пажње се поклања томе да има више давалаца који крв дају на посебном апарату како би се прикупили тромбоцити, што је значајно за помоћ трансплантираним болесницима или онима који имају малигне болести крви. За само два месеца за ову врсту давања тромбоцита пријавило се више од 400 људи, а њих 18 је већ дало тромбоците из крви за анонимне пацијенте. У фази оснивања је и регистар ретких крвних група. Код нас највише људи има А и нулту крвну групу, а малобројнији су они са крвним групама Б и АБ.

– Неки лекари имају навику да траже од пацијента да његови најближи дођу и дају крв из страха да се не би хируршка интервенција одложила. Апелујемо да грађани не доводе за ту намену пријатеље, јер залихе увек постоје. Боље је да се нама обрате и провере каква је ситуација. У децембру прошле године отворен је наш пункт у Ургентном центру КЦС-а. То је билажеља оснивача ове установе која је испуњена после 25 година. Циљ је био да постоји место за давање крви за све запослене којих има око осам хиљада, али и за све даваоце из окружења ове болнице. Треба знати да ми једини производимо серум против беснила и тетануса – наглашава др Јовановић Срзентић.

-------------------------------------------- 

Лабораторијска дијагностика

– биохемија

– имунохематологија

– пренатална дијагностика код трудница

– потребне анализе за потенцијалне даваоце крви

------------------------------------------------------------------------

Ко може да даје крв

Добровољни давалац крви може да буде свака пунолетна и здрава особа. Препорука је да жене дају крв три, а мушкарци четири пута годишње. Они који имају хроничне болести не могу се наћи међу даваоцима, док се драгоцена течност не може узети ако особа тренутно има неку акутну респираторну болест, ако је вадила зуб, пила лекове...

– Запосленима није више мотивација да дају крв како би добили два дана одсуства са посла, иако у државним установама то право даваоци могу да искористе. Приватнике не можемо да натерамо да изађу у сусрет људима ако то не желе – каже наша саговорница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.