Посао – „кривац” за скок крвног притиска

У Србији 46,8 одсто одраслих особа болује од повишеног крвног притиска, а у Центру за хипертензију Клиничког центра Србије лекарима се у све већем броју обраћају особе у раним четрдесетим и педесетим годинама.

– Висок крвни притисак одавно није болест старих људи, већ хипертензија угрожава све више младе људе и средовечне особе. Све чешће утврђујемо такозвану есенцијалну хипертензију, код које су за настанак кључни фактори били стрес, неправилна исхрана и гојазност. Прошле године у Центру смо имали чак 10.000 прегледа и овај број говори о томе да је хипертензија масовна болест, и да је Србији потребно још оваквих центара, где ће на једном месту у најкраћем року уз консултацију девет специјалиста разних области бити постављена дијагноза и дата препорука о ефикасном лечењу – каже за „Политику”, начелница овог Центра, професор др Весна Стојанов, интерниста-кардиолог.

Посебно се издвојила група пацијената код које је висок притисак у тесној вези са професијом којом се баве, а таква хипертензија назива се радно зависном.

– Код ових пацијената у току дана постоје велике осцилације у вредностима крвног притиска – крећу се од сасвим нормалних до врло високих. Свака стресна ситуација доводи до скока притиска, особа то не зна, трпи и, нажалост, могуће су озбиљне последице у виду инфаркта срца или мозга. Такве особе треба да буду под одговарајућом терапијом – каже наша саговорница.

Међутим, докторка Стојанов каже како се пацијентима који имају изразито повишен притисак док су на послу, у радном окружењу, а нормалан када не раде, дају лекови за регулисање крвног притиска, који имају дејство само током 12 часова.

– Обично дајемо овим пацијентима и неки лек за смирење и тиме се постиже добар ефекат. Зато је у Центру за хипертензију веома важно присуство психијатра. Оног тренутка када се пронађе тачан узрок повишеног притиска, а то је све чешће стрес или гојазност, а код младих особа претерано пијење енергетских пића или седећи начин живота, одређује се терапија. Када се пацијент стабилизује престаје и потреба да ове особе узимају било шта од лекова – наводи др Стојанов, која каже како је висок притисак добио назив „тихог убице”, јер се у највећем броју случајева хипертензија не дијагностикује на време.

Посебан проблем је каже наша саговорница што тек мали проценат људи прихвата да су болесни.

– Многи тешко прихватају да иако их ништа не боли, морају да пију лекове. Тек када наступе одређене компликације наши људи схвате да треба да узимају лекове. Међутим, све вредности крвног притиска веће од 140 са 90 се сматрају хипертензијом – наглашава др Стојанов.

Пошто не постоје сигурни знаци високог притиска, тегобе попут вртоглавице, зујања у ушима, потиљачне, слепоочне или чеоне главобоље, болови у средогруђу, некада нејасан вид или осећај притиска у грудима увек су знак сумње, и тада треба обавезно проверити крвни притисак.

– Најважније је два пута годишње на систематском прегледу или код свог лекара проверити вредности крвног притиска, а старије особе морају то да раде бар једном месечно. Врло је важно притисак мерити одговарајућим апаратом са манжетном на надлактици, а не са „наруквицом”. Притисак се мери три пута са размаком од три минута, јер се већ и тако могу видети битне осцилације у вредностима измереног крвног притиска. Док се не постави тачна дијагноза и индивидуална терапија, обавезне су контроле на две или три недеље, а у случајевима где нисмо сигурни да је реч о хипертензији, пратимо кретање притиска у току 24 часа, апаратима за мониторинг крвног притиска – каже др Стојанов.

За преглед у Центру за хипертензију КЦС потребан је упут лекара интернисте из дома здравља, али са тим једним упутом уз кардиолога према потреби пацијента ће прегледати нефролог, ендокринолог, офталмолог, васкуларни хирург, специјалиста исхране, психијатар, неуролог и неурохирург.