Све више шверцоване робе

„Док је промет у трговини умањен за 30,4 одсто у поређењу са 2008. годином, у Суботици, Апатину, Сомбору, Кикинди и Хоргошу буја незапамћен шверц налик ономе из деведесетих година. У Суботици и у другим местима постоје отворене пијаце, односно бувљаци на којима се усред бела дана продају огромне количине неоцарињене робе на коју продавци не плаћају ПДВ, нити су регистровани за обављање трговинске делатности”, тврде у Унији послодаваца Србије.

Према речима Драгољуба Рајића, председника Уније, поред бувљака постоји и више стотина илегалних трговинских радњи препуних робе из Мађарске по кућама у ужем градском језгру и на периферији Суботице, Сомбора, Кикинде, Апатина и Хоргоша.

– Међу робом која се продаје доминирају месо и месне прерађевине, кондиторски производи, кућна хемија, козметика, млеко и млечни производи, дуван, алкохолна и безалкохолна пића и остале кућне потрепштине. У цену ове робе није зарачунат ПДВ, на акцизну робу нису обрачунате акцизе, а продавци исту пријављују на царини при изласку из Мађарске да би добили поврат од 27 одсто ПДВ-а (стопа у Мађарској). Та иста роба се не пријављује на царини у Србији, већ кроз илегалне канале улази у Србију, чиме се избегава плаћање пореза, царине и обављање неопходних анализа узорака основних животних намирница – објашњава Рајић.

Ти производи се, наставља он, потом појављују на бувљацима и у илегалним радњама и у просеку су од 20 до 45 одсто јефтинији од робе у легалним радњама, због чега је грађани све више купују, док у легалне продавнице улазе углавном само да би пазарили хлеб, штампу и остале ситнице.

Како у Унији послодаваца тврде, надлежне инспекције и полиција не раде довољно на сузбијању бујања шверца који наноси огромну штету легалним трговцима, али и републичком буџету који остаје без ПДВ-а, царина, акциза, пореза на зараде...

– Истовремено, у легалним трговинским објектима инспекцијске контроле су појачане и врши се посебан притисак и изричу високе казне ако нека од радњи нема уговор за дератизацију, план противпожарне заштите, акт о процени ризика, документацију за Хасап, а најављује се да ће и свака радња морати да има саветника за хемикалије који ће је коштати минимум 30.000 динара месечно – истиче Рајић.

Наш саговорник понавља да трговци траже хитну реакцију Тржишне инспекције и Комуналне полиције у Суботици, Кикинди, Апатину, Сомбору, Хоргошуи координисану акцију Министарства унутрашњих послова и Управе царина на пресецању читавих кријумчарских канала за улаз робе из Мађарске у Србију.

– У супротном у наредних годину дана број привредних субјеката који легално послују у овим градовима биће знатно смањен, доћи ће до пада запослености, а држава ће изгубити десетине милиона евра прихода – закључује Рајић.

Шверц хране је у порасту, а у појединим градовима као што је Горњи Милановац на улици и на пијацама појавиле су се чак и конзерве које су корисници викендом добијали у народној кухињи. Како је објавила Бета, конзерве јетрених паштета које је донирала компанија „Свислајон -Таково”.

------------------------------------------------------------------------------------ 

Откуд „милка” на пијачним тезгама

У „Потрошачу” сам прочитала чланак о копирању слаткиша и алкохола, где кажете да је у 2012. год. повучено са тржишта 917 чоколада „милка”.

Волела бих да знам ког су квалитета и да ли су копије „милка” чоколаде које се ових дана продају у великим количинама на тезгама београдских пијаца (Миријево, Цветкова пијаца, Ђерам итд). Цене су осетно ниже него нпр у „Максију”, што доводи у сумњу квалитет. Контролише ли тржишна инспекција слаткише на пијачним тезгама и шта бисте посаветовали потрошаче, да ли да избегавају такву робу?

Читатељка из Београда

                     * * *

Декларација на српском обавезна

У одговору који смо добили од Министарства трговине наводи се да „у складу са Законом о трговини, за легалност рада продаваца на пијаци, односно да они имају својство трговца, одговара сама Управа пијаце, као правно лице, посебна тржишна институција која се бави организовањем пијаце, уређивањем, одржавањем и издавањем продајног простора, као и другим пратећим услугама.

У случају да се на пијаци затекне лице које нема својство трговца тржишни инспектор предузима мере против пијаце, као и против тог лица. Роба му се одузима и подноси захтев надлежном суду.

Тржишна инспекција се не бави контролом квалитета и исправношћу, прехрамбених производа, већ само легалношћу рада трговца. Она не проверава исправност прехрамбених производа ни код легалних па тако ни нелегалних трговаца.

– У сваком случају, саветујемо потрошаче да код куповине, посебно прехрамбене робе, обрате пажњу на декларацију која говори о врсти робе, саставу, пореклу, року употребе, увознику и сл. Декларација мора да буде написана на српском језику. Свакако би требало избегавати оне производе који нису декларисани на наведени начин – наводе у Министарству трговине.

Према информацијама из Управе царине која је достављена „Потрошачу” током прошле године,  контролама које су биле изведене на Зрењанинском путу у близини Новог Сада, у месту Јарак заплењено је 1.595 килограма чоколаде. Само нешто више од 70 килограма било је чоколада робних марки попут „Марса”, „Сникерса”, „Твикса”, „Нутеле” и „Киндер јаја”, док је у заплењеном контигенту доминирала „милка” чоколада.