Sve više švercovane robe

„Dok je promet u trgovini umanjen za 30,4 odsto u poređenju sa 2008. godinom, u Subotici, Apatinu, Somboru, Kikindi i Horgošu buja nezapamćen šverc nalik onome iz devedesetih godina. U Subotici i u drugim mestima postoje otvorene pijace, odnosno buvljaci na kojima se usred bela dana prodaju ogromne količine neocarinjene robe na koju prodavci ne plaćaju PDV, niti su registrovani za obavljanje trgovinske delatnosti”, tvrde u Uniji poslodavaca Srbije.

Prema rečima Dragoljuba Rajića, predsednika Unije, pored buvljaka postoji i više stotina ilegalnih trgovinskih radnji prepunih robe iz Mađarske po kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji Subotice, Sombora, Kikinde, Apatina i Horgoša.

– Među robom koja se prodaje dominiraju meso i mesne prerađevine, konditorski proizvodi, kućna hemija, kozmetika, mleko i mlečni proizvodi, duvan, alkoholna i bezalkoholna pića i ostale kućne potrepštine. U cenu ove robe nije zaračunat PDV, na akciznu robu nisu obračunate akcize, a prodavci istu prijavljuju na carini pri izlasku iz Mađarske da bi dobili povrat od 27 odsto PDV-a (stopa u Mađarskoj). Ta ista roba se ne prijavljuje na carini u Srbiji, već kroz ilegalne kanale ulazi u Srbiju, čime se izbegava plaćanje poreza, carine i obavljanje neophodnih analiza uzoraka osnovnih životnih namirnica – objašnjava Rajić.

Ti proizvodi se, nastavlja on, potom pojavljuju na buvljacima i u ilegalnim radnjama i u proseku su od 20 do 45 odsto jeftiniji od robe u legalnim radnjama, zbog čega je građani sve više kupuju, dok u legalne prodavnice ulaze uglavnom samo da bi pazarili hleb, štampu i ostale sitnice.

Kako u Uniji poslodavaca tvrde, nadležne inspekcije i policija ne rade dovoljno na suzbijanju bujanja šverca koji nanosi ogromnu štetu legalnim trgovcima, ali i republičkom budžetu koji ostaje bez PDV-a, carina, akciza, poreza na zarade...

– Istovremeno, u legalnim trgovinskim objektima inspekcijske kontrole su pojačane i vrši se poseban pritisak i izriču visoke kazne ako neka od radnji nema ugovor za deratizaciju, plan protivpožarne zaštite, akt o proceni rizika, dokumentaciju za Hasap, a najavljuje se da će i svaka radnja morati da ima savetnika za hemikalije koji će je koštati minimum 30.000 dinara mesečno – ističe Rajić.

Naš sagovornik ponavlja da trgovci traže hitnu reakciju Tržišne inspekcije i Komunalne policije u Subotici, Kikindi, Apatinu, Somboru, Horgošui koordinisanu akciju Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave carina na presecanju čitavih krijumčarskih kanala za ulaz robe iz Mađarske u Srbiju.

– U suprotnom u narednih godinu dana broj privrednih subjekata koji legalno posluju u ovim gradovima biće znatno smanjen, doći će do pada zaposlenosti, a država će izgubiti desetine miliona evra prihoda – zaključuje Rajić.

Šverc hrane je u porastu, a u pojedinim gradovima kao što je Gornji Milanovac na ulici i na pijacama pojavile su se čak i konzerve koje su korisnici vikendom dobijali u narodnoj kuhinji. Kako je objavila Beta, konzerve jetrenih pašteta koje je donirala kompanija „Svislajon -Takovo”.

------------------------------------------------------------------------------------ 

Otkud „milka” na pijačnim tezgama

U „Potrošaču” sam pročitala članak o kopiranju slatkiša i alkohola, gde kažete da je u 2012. god. povučeno sa tržišta 917 čokolada „milka”.

Volela bih da znam kog su kvaliteta i da li su kopije „milka” čokolade koje se ovih dana prodaju u velikim količinama na tezgama beogradskih pijaca (Mirijevo, Cvetkova pijaca, Đeram itd). Cene su osetno niže nego npr u „Maksiju”, što dovodi u sumnju kvalitet. Kontroliše li tržišna inspekcija slatkiše na pijačnim tezgama i šta biste posavetovali potrošače, da li da izbegavaju takvu robu?

Čitateljka iz Beograda

                     * * *

Deklaracija na srpskom obavezna

U odgovoru koji smo dobili od Ministarstva trgovine navodi se da „u skladu sa Zakonom o trgovini, za legalnost rada prodavaca na pijaci, odnosno da oni imaju svojstvo trgovca, odgovara sama Uprava pijace, kao pravno lice, posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem pijace, uređivanjem, održavanjem i izdavanjem prodajnog prostora, kao i drugim pratećim uslugama.

U slučaju da se na pijaci zatekne lice koje nema svojstvo trgovca tržišni inspektor preduzima mere protiv pijace, kao i protiv tog lica. Roba mu se oduzima i podnosi zahtev nadležnom sudu.

Tržišna inspekcija se ne bavi kontrolom kvaliteta i ispravnošću, prehrambenih proizvoda, već samo legalnošću rada trgovca. Ona ne proverava ispravnost prehrambenih proizvoda ni kod legalnih pa tako ni nelegalnih trgovaca.

– U svakom slučaju, savetujemo potrošače da kod kupovine, posebno prehrambene robe, obrate pažnju na deklaraciju koja govori o vrsti robe, sastavu, poreklu, roku upotrebe, uvozniku i sl. Deklaracija mora da bude napisana na srpskom jeziku. Svakako bi trebalo izbegavati one proizvode koji nisu deklarisani na navedeni način – navode u Ministarstvu trgovine.

Prema informacijama iz Uprave carine koja je dostavljena „Potrošaču” tokom prošle godine,  kontrolama koje su bile izvedene na Zrenjaninskom putu u blizini Novog Sada, u mestu Jarak zaplenjeno je 1.595 kilograma čokolade. Samo nešto više od 70 kilograma bilo je čokolada robnih marki poput „Marsa”, „Snikersa”, „Tviksa”, „Nutele” i „Kinder jaja”, dok je u zaplenjenom kontigentu dominirala „milka” čokolada.