Катастрофална пролазност на испитима

Пролазност студената на испитима је катастрофална и ако не би било условног уписа године више од 80 одсто студената изгубило би буџетски статус у следећој години. Истраживања показују да је у јануарско-фебруарском року тек око 16 одсто студената БУ положило све испите предвиђене реформисаним плановима и програмима. Нису сви ни пријавили све испите, већ је то учинио сваки други академац.То су само неки од разлога због којих се на многим факултетима у Србији већ припрема "Болоња 2" – измена наставног плана и програма, иако се на универзитетима у нашој земљи већ прешло на такозвани болоњски режим студија. Упркос томе, студентима ће и овога пута бити омогућено да условно упишу наредну годину и наставе бесплатно да се школују, ако стекну најмање 40 (ЕСПБ) бодова по новом или ако положе две трећине испита по старом програму. А и они који су до сада плаћали школарину моћи ће такође под поменутим условима да пређу на буџет, да више не плаћају школарину.

– Тако је одлучено и на Сенату БУ, јер за све нас је Болоња још непознаница. Уче се и професори и студенти – каже за наш лист декан Хемијског факултета професор др Живослав Тешић.

– Није то ништа ново. Тако је било и до сада, по старим прописима. А правни основ за настављање те праксе налази се и у члану садашњег (новог) Закона о високом образовању који оставља могућност да се стари режим студија примењује још две године од доношења новог закона. Тако ће, дакле, моћи да се ради само још ове године – објаснио је за "Политику" професор др Сима Аврамовић с београдског Правног факултета, иначе члан Савета Универзитета у Београду.

Он истиче да су и такозвани самофинансирајући студенти до сада могли да постану буџетски академци, уколико дају услов, односно, положе две трећине испита, што по новом одговара стицању 40 (ЕСПБ) бодова. И то ће важити још само ове године.

– Али већ следеће године неће бити тако. Да би се остало на јаслама државе мораће да се положе сви испити и заправо очисти година. То ће исто важити и за академце који плаћају школарину а желели би да школовање наставе о трошку државе. Заправо и по новом Закону ће студенти који плаћају школарину моћи да пређу на буџет и своје школовање наставе о трошку државе, али само ако очисте године. И то не сви, што је такође новина. Да не би било прекомерног трошења пара из буџета, држава ће, а не факултети, да прави квоте за њихов упис као буџетских студената на другу и остале наредне године студија. Квоте ће се прописивати на основу критеријума које претходно треба установити. У оптицају су за сада два критеријума – или просечна оцена, или време када се дају сви испити. Највероватније ће се узети овај други критеријум. Дакле, ко први буде очистио годину прелази на бесплатно школовање – каже професор Аврамовић.

А на недавном састанку ректора универзитета у Србији са министром просвете Слободаном Вуксановићем указано је на слабу пролазност студената на испитима предвиђеним новим, реформисаним наставним плановима и програмима. Ректор БУ професор др Бранко Ковачевић је чак указао и на чињеницу да многи факултети нису добро одрадили реформу и да због тога не могу да испаштају студенти.

– Пролазност студената на испитима је катастрофална и ако не би било условног уписа године више од 80 одсто студената изгубило би статус буџетских у следећој години – оценио је ректор Ковачевић. 

Зато је, између осталог, и омогућено студентима да и овога пута условно уписују наредну годину.

Истраживања показују да је у јануарско-фебруарском року тек око 16 одсто студената БУ положило све испите предвиђене реформисаним плановима и програмима. Нису сви ни пријавили све испите, већ је то учинио сваки други академац.

Према анализама пролазности академаца, само је 1.534 бруцоша на БУ, од укупно њих 9.637, положило све испите. Највреднији су били "медицинари". Више од 55 одсто бруцоша Медицинског факултета у Београду положило је све испите предвиђене за тај рок. Међу успешнијим студентима су они са Биолошког и Архитектонског факултета. На појединим факултетима, попут Хемијског, Географског, Факултета безбедности, Рударско-геолошког, Грађевинског, чак ниједан студент није дао све предвиђене испите. Поједини факултети, попут Електротехничког, Правног, Факултета политичких наука, Филолошког, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, Физичког факултета, нису ни доставили податке о пролазности својих студената.

– Тачно је да ни код нас ниједан студент није у поменутом року положио све предвиђене испите. Са Студентским парламентом смо се договорили да нам доставе све примедбе на наставни план и програм и на рад на факултету. Затим ће се састати наставници са представницима Студентског парламента, како бисмо видели где шкрипи. Желимо да едукујемо и студенте и наставнике у складу са Болоњом. Сви се ми учимо у ходу. Не могу се поклањати оцене, али се морају узети у обзир све активности које предвиђа Болоња. Већ је у припреми и измена наставног плана и програма. Назвали смо то "Болоњом 2"  – вели декан Хемијског факултета.

"Болоња 2" биће готова за десетак дана. Потом ће о том новом наставном плану и програму да се изјасни Студентски парламент. Тек потом иде на наставно-научна већа факултета, а затим на Сенат Београдског универзитета.
Александра Бркић

--------------------------------------------------------------------------

Политика на Универзитету

Универзитет би требало да буде изузет од политике, али се њен посредан утицај ипак осећа, сагласни су учесници трибине коју је јуче на тему политике и студентске демократије организовала Студентска унија Србије СУС. Повод за разговор био је недавни избор Немање Петровића, члана Извршног одбора Омладине Демократске странке Србије за председника Студентског парламента Београдског универзитета.

Професор др Бранко Ковачевић, ректор, рекао је да студенти имају право да се баве политиком као и сви грађани, али да не смеју да имају било какву функцију на универзитету. Било би много боље, додао је он, када би уместо странака на универзитет долазиле велике компаније које би запошљавале студенте.

Према мишљењу професорке др Слободанке Турајлић, Студентски парламент би требало да расправља о ономе што је највећи студентски проблем, а то је податак да је само око 16 одсто високошколаца испунило испитне обавезе у првом семестру, што је, како је казала, поражавајући резултат реформи.

Реагујући на речи Немање Петровића да је "замрзао" функцију члана ИО Омладине ДСС, она је рекла: "И председник и премијер су такође ’замрзли’ страначке функције, чиме добијамо све више ’замрзнутих’. Бојим се да су сви они то схватили погрешно и да су, заправо, ’замрзли’ оно што би требало да раде."

Петровић је оценио да прича СУС-а о политизацији Студентског парламента иде на штету те институције и на штету академаца. Јово Бакић, асистент на Филозофском факултету, напомиње да је борба против страначког уплива у школство осуђена на пропаст, али да се тај утицај може ограничити и да је оставка, а не замрзавање функција, један од начина за то.
А. Љ. М.

-------------------------------------------------------------------------

Студенти упали у Ректорат

Ректор Бранко Ковачевић тврди да неће доћи до повећања школарина за 17 одсто

Око 50 студената Београдског универзитета упало је јуче у зграду Ректората захтевајући да разговарају са ректором професором др Бранком Ковачевићем, тврдећи да имају информације да ће се у наредној школској години цена студија повећати за 17 одсто, што није у складу са препоруком Министарства просвете.

– Студенти се позивају на став Савета Београдског универзитета да се висина школовања мора повећати за седам одсто, колико износи инфлација, и да додатно повећање преко тога може бити 10 одсто. Ипак, после препоруке министра просвете Слободана Вуксановића одустало се од овога – изјавио је после састанка са студентима проф. др Бранко Ковачевић.

Он је студенте, који су ушли у његов кабинет, назвао "самоорганизованом групом људи која упорно избегава да се за своје захтеве бори кроз институције", пре свега кроз недавно формиран Студентски парламент.

– Ја не могу ништа више да учиним јер ја не одређујем висину школарина. Ректорат може само да препоручи саветима факултета да не подижу накнаде – подсетио је ректор Ковачевић.

Непланирани састанак одиграо се у неакадемској атмосфери, коју је ректор назвао "уценом", а ученици протеста тврде да им је професор претио.

– Понављамо да цене школовања не смеју да расту и да морају да се утврде јасно критеријуми за одређивање висина школарина. Уместо тога, ректор нам је претио да ће нас избацити са факултета – истакао је Тадеј Курепа, студент Физичког факултета.

За данас је најављен још један студентски протест испред Филозофског факултета, а у 13 часова је седница Сената БУ на којој ће бити речи о уписној политици у наредној школској години.
Ј. С.