Боб Вудворд заратио са Белом кућом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Боб Вудворд, новинарска легенда „Вашингтон поста” и америчког новинарства, онај репортер који је са колегом Карлом Бернстејном својим извештајима изнудио оставку председника Никсона због његове улоге у афери „Вотергејт” (у филму „Сви председникови људи” играо га је Роберт Редфорд) – поново је узео на мету једног станара Беле куће, овога пута председника Обаму.

Вудворд (69), данас има звање уредника „Вашингтон поста” (која је више почасна него радна), у прошлу недељу је у свом листу објавио коментар у коме подсећа на једну непријатну чињеницу за Белу кућу: да је „секвестер”, аутоматска блокада неких буџетских ставки која на снагу ступа данас, и који сви економисти сматрају „катастрофалним”, уствари идеја председника Обаме, коју су прихватили и републиканци.

О томе је, пре него што је текст изашао, телефоном обавестио једног Обаминог блиског сарадника, који је због тога на Вудворда, како је то изнео у једном телевизијском наступу, „пола сата викао”, да би касније послао и-мејл у коме снижава тон, али славног новинара ипак упозорава да ће због тог текста „зажалити”.

То су, наравно, републиканци једва дочекали. Вудворд је постао омиљени гост „Фокс њуза”, телевизије која се сматра гласилом конзервативаца, а све је, наравно, постала и згодна тема за општу медијску експлоатацију.

Вудворд последњих деценија иначе углавном пише књиге, засноване на својим разговорима са вашингтонским инсајдерима. Свако ко је нешто у Вашингтону радо се одазива његовом позиву да буде извор, именовани или анонимни. Сви полазе од уверења да ако они не буду ти који ће новинару чије су књиге (појављују се отприлике сваке две године) бестселери испричати своју верзију, то ће учинити неко други, на њихову штету. А управо то богатство извора чини Вудвордове књиге читаним.

У најновијој, „Цена политике”, која се бави баш буџетском драмом и политичким сукобом Обаме са републиканском опозицијом око мера за смањивање дефицита – да ли само кресањем трошкова, или и новим порезима на чему инсистира председник – Бела кућа није приказана у најбољем светлу. Обама се тамо оптужује не само да је осмислио „секвестар” као излаз из кризе у лето 2011, када се са Конгресом натезао око подизања лимита за задуживање владе, него и да као председник „не разуме сасвим моћ коју има”.

Конкретно, Обама  то показује тиме што у Персијски залив неће послати други носач авиона, због, како каже Вудворд, „некаквог буџетског документа”.

Овакав став је међутим поделио Вудвордове колеге, који тврде да је он тај који не разуме суштину председникове моћи. „Славни репортер, који је принудио Ричарда Никсона да поштује закон, сада од Барака Обаме тражи да га прекрши”, написао је новинар „Атлантика” Кнор Фридесдорф.„Неки буџетски документ” је наиме закон који је усвојио Конгрес, а потписао Обама, који је у обавези да га, док је на снази, поштује. Амерички председник, чак и кад је реч о националној безбедности, „није свемоћни император”, гласи овај аргумент.

Да ли је међутим Вудворд у праву када тврди да је Бела кућа намерно неискрена око своје улоге у „секвестру” и да се превише осетљива на новинарску критику.

Новинари штампаних медија су склони да се сложе с њим, поготово кад је реч о овом другом. Обама често даје интервјуе телевизијама, али сасвим ретко дневним новинама. Последњи пут је био интервјуисан од новинара „Волстрит џорнала” још 2009. Оптужбе да је председник постао „нетранспарентан” су, међутим, универзалне: „Начин на који се председник односи према новинарима у последње две године је брука”, каже Ен Комптон, репортерка телевизије Еј-Би-Си која је акредитована у Белој кући.

Наравно, ни председникови људи нису седели скрштених руку у заплету који је лансирао Вудворд. Он је прво оптужен да му је „дубоко грло”, главни извор, овога пута био лидер републиканске већине у Представничком дому Ерик Кантор, те да је књига због тога једнострана. А Дејвид Плуфе, дугогодишњи Обамин политички саветник, у твитер поруци сугерира да је Вудворд „бивши играч”: оно што он сада ради, Плуфе пореди са покушајем неке давно пензионисане спортске звезде да поново истрчи на терен.

Копља су у сваком случају укрштена, а утисак је да је заплет ипак најмање добродошао Обами, који последњих дана настоји да сву кривицу за „секвестар” пребаци на своје противнике. А најтрезвенија процена је да закон од пре две године јесте бесмислен, али да он није главни проблем, већ је то чињеница да Бела кућа и Конгрес не могу да се усагласе да га промене.