Грчка ускоро без лекова

Од нашег дописника

Атина – Несташица најважнијих лекова у Грчкој постаје забрињавајућа јер су велике светске фармацеутске фирме због економске кризе, неплаћених рачуна или сивог тржишта лекова у Грчкој смањиле извоз.

Генерални секретар грчке асоцијације апотекара Димитрис Карагеоргију тврди да је испорука страних фармацеутских кућа смањена за чак 90 одсто.

Тренутно недостаје преко 200 препарата, од антибиотика преко лекова за притисак, гастро-обољења, оболеле од карцинома. Швајцарски Црвени крст у међувремену је због неплаћеног дуга Грчкој обуставио доставе донорске крви.

Влада у Атини је направила списак од 50 светских фармацеутских компанија које оптужује да су неосновано смањиле или чак прекинуле сваки извоз лекова. Међу њима су „Фајзер” и „Рош” који признају да мање лекова извозе на грчко тржиште.

Грци су у паници па се од раних јутарњих сати пред апотекама стварају редови како би се обезбедили неопходни антибиотици.

„То је нефер однос према потрошачима. Фармацеутске куће мисле само о својим интересима и тврде да то није истина. Међутим, сви смо у паници, и влада и потрошачи, јер страхујемо да ће апотеке ускоро, заиста бити празне“, каже Карагеоргију.

Стране компаније сматрају да је грчка влада својим недовољно промишљеним потезима и прописима сама проузроковала хаос на тржишту и створила простор за паралелну препродају лекова.

Како грчки осигураници сами купују лекове а онда их наплаћују од социјалног осигурања,држава је да би смањила трошкове буџета донела пропис да апотеке лекове продају по најнижим могућим ценама.

То значи да су тренутно лекови у Грчкој за 20 одсто јевтинији него у осталим земљама ЕУ, што је „прилика” за зараду. Према званичним подацима, 25 одсто лекова који стигну на грчко тржиште одмах се препродају у друге земље.

Стране фирме саопштавају да су већ снизиле цену лекова за Грчку, али да не могу да иду даље јер је реекспорт у друге земље већ појео њихову зараду.

Истовремено, грчки социјални фондови и болнице већ страним добављачима дугују две милијарде евра и произвођачи једноставно више нису спремни на нове испоруке док се бар део дуга не исплати.

Болнице морају да плаћају и то је, како кажу, правило за све купце. Они сматрају да држава мора да промени прописе и не укида минималну апотекарску маржу јер је то једини начин да се спречи да неопходне количине лекова заврше на боље плаћеним тржиштима.

Мало је вероватно да ће се грчка влада одлучити на такав корак јер су буџетски трошкови за лекове са 3,7 милијарди у 2011. у прошлој години већ смањени на 2,4 милијарде, а ове године треба очекивати додатно стезање каиша.