Grčka uskoro bez lekova

Od našeg dopisnika

Atina – Nestašica najvažnijih lekova u Grčkoj postaje zabrinjavajuća jer su velike svetske farmaceutske firme zbog ekonomske krize, neplaćenih računa ili sivog tržišta lekova u Grčkoj smanjile izvoz.

Generalni sekretar grčke asocijacije apotekara Dimitris Karageorgiju tvrdi da je isporuka stranih farmaceutskih kuća smanjena za čak 90 odsto.

Trenutno nedostaje preko 200 preparata, od antibiotika preko lekova za pritisak, gastro-oboljenja, obolele od karcinoma. Švajcarski Crveni krst u međuvremenu je zbog neplaćenog duga Grčkoj obustavio dostave donorske krvi.

Vlada u Atini je napravila spisak od 50 svetskih farmaceutskih kompanija koje optužuje da su neosnovano smanjile ili čak prekinule svaki izvoz lekova. Među njima su „Fajzer” i „Roš” koji priznaju da manje lekova izvoze na grčko tržište.

Grci su u panici pa se od ranih jutarnjih sati pred apotekama stvaraju redovi kako bi se obezbedili neophodni antibiotici.

„To je nefer odnos prema potrošačima. Farmaceutske kuće misle samo o svojim interesima i tvrde da to nije istina. Međutim, svi smo u panici, i vlada i potrošači, jer strahujemo da će apoteke uskoro, zaista biti prazne“, kaže Karageorgiju.

Strane kompanije smatraju da je grčka vlada svojim nedovoljno promišljenim potezima i propisima sama prouzrokovala haos na tržištu i stvorila prostor za paralelnu preprodaju lekova.

Kako grčki osiguranici sami kupuju lekove a onda ih naplaćuju od socijalnog osiguranja,država je da bi smanjila troškove budžeta donela propis da apoteke lekove prodaju po najnižim mogućim cenama.

To znači da su trenutno lekovi u Grčkoj za 20 odsto jevtiniji nego u ostalim zemljama EU, što je „prilika” za zaradu. Prema zvaničnim podacima, 25 odsto lekova koji stignu na grčko tržište odmah se preprodaju u druge zemlje.

Strane firme saopštavaju da su već snizile cenu lekova za Grčku, ali da ne mogu da idu dalje jer je reeksport u druge zemlje već pojeo njihovu zaradu.

Istovremeno, grčki socijalni fondovi i bolnice već stranim dobavljačima duguju dve milijarde evra i proizvođači jednostavno više nisu spremni na nove isporuke dok se bar deo duga ne isplati.

Bolnice moraju da plaćaju i to je, kako kažu, pravilo za sve kupce. Oni smatraju da država mora da promeni propise i ne ukida minimalnu apotekarsku maržu jer je to jedini način da se spreči da neophodne količine lekova završe na bolje plaćenim tržištima.

Malo je verovatno da će se grčka vlada odlučiti na takav korak jer su budžetski troškovi za lekove sa 3,7 milijardi u 2011. u prošloj godini već smanjeni na 2,4 milijarde, a ove godine treba očekivati dodatno stezanje kaiša.