Кукуруз из Србије узбунио Немце

Хановер – Покрајинска влада Доње Саксоније јуче је зауставила испоруку српског кукуруза пољопривредницима из силоса и наложила ванредне контроле на укупно 3.560 фарми у матичној покрајини, као и на 14 пољопривредних добара у покрајини Северна Рајна – Вестфалија који овај кукуруз користе за додатну исхрану стоке и живине. Јучерашњим контролама увезеног српског кукуруза установљено је присуство афлатоксина типа Б-1, а према налазима комисије његова концентрација знатно премашује дозвољену границу.

Контроле у две покрајине спроводе се од јуче ујутру, а требало би да буду проширене и на покрајине Саксонија-Анхалт, Бранденбург, Шлезвиг-Холштајн, Мекленбург – Предња Померанија и Саксонија. Контроле је најавила и суседна Холандија, с обзиром на то да се тамошњи фармери такође снабдевају из немачких силоса са севера.

Према налазима немачке контролне комисије, концентрација афлатоксина Б-1 у српском кукурузу износи 0,204 милиграма по килограму. Та вредност је дванаестоструко виша од оне која је дозвољена у Немачкој, где износи 0,02 милиграма по килограму. Истовремено, концентрација овог карциногеног гљивичног отрова вишеструко премашује границе толеранције које препоручује Брисел – 0,05 милиграма/кг.

„До открића се дошло приликом рутинске контроле сировог млека које се сакупља са сточарских фарми“, изјавио је за „Политику“ Александер Ремел, шеф кабинета покрајинског министра пољопривреде Доње Саксоније. По његовим речима, у млеку је установљена концентрација афлатоксина М-1 од 0,057 микрограма по килограму, знатно више од границе толеранције која је одређена у Немачкој – максимално 0,02 микрограма по килограму.

Пратећи „траг контаминације“, инспектори Министарства пољопривреде дошли су до српског куруза. Од укупно 45.000 тона колико је истоварено у луци Браке, на реци Везер, недалеко од Бремена, блокирано је 25.000 тона ускладиштених у силосима сточне хране у пољопривредним центрима, као и 10.000 тона кукуруза који се још налази у лучким силосима. Међутим, 10.000 тона је у међувремено испоручено малим фармерима и пољопривредним добрима – највише у Доњој Саксонији, а мањим делом и сточарима у немачким покрајинама, од Балтика на северу земље до чешке границе на југу.

После блокаде испоруке целокупних залиха српског кукуруза, поведене су расправе – колики је удео контаминираног кукуруза у поменутих 45.000 тона. Бернхард Крискен, пословођа Немачког удружења произвођача и трговаца сточном храном, тврди да је „забрињавајућа концентрација афлатоксина Б-1“ установљена у 50 до 60 од укупно 200 кукурузних проба и да је надлежно министарство подигло узбуну већих размера него што је оправдано.

У министарству здравља и пољопривреде у Хановеру, међутим, истиче се да су контроле биле детаљне и да су одговорно спроведене, што се огледа и у чињеници да је дат знак за узбуну недељу дана после открића присуства афлатоксина у српском кукурузу: „До првих резултата смо дошли још 22. фебруара, али се са саопштењем јавности чекало до 1. марта, све док није са апсолутном сигурношћу утврђено да је овде реч о масовној контаминацији“, рекла је „Политици“ Сузана Рајман из бироа за односе са јавношћу у надлежном министарству Доње Саксоније.

У саопштењу за јавност из покрајинског министарства за исхрану, пољопривреду и заштиту потрошача у Доњој Саксонији истиче се да ће контаминирано млеко бити уништено, испорука кукуруза зараженог афлатоксином блокирана, али да ванредне мере не би требало да послуже као повод за масовно клање контаминираних говеда и других животиња која су храњена овим кукурузом. 

„Према резултатима прелиминарних анализа, пре свега не би требало очекивати трајно оптерећење мускулатуре заражених говеда изнад дозвољених граница, што би довело до трајне неупотребљивости њиховог меса и млека, односно живине и живинског меса... Другим речима, висока концентрација афлатоксина у животињској храни могла би да угрози поједина грла (говеда) и пернату живину, али не и људе који једу њихово месо и пију млеко.“

Министарство је, ипак, наложило додатну „меру предострожности“. Сва говеда која су храњена српским кукурузом – не само она у чијем је млеку установљена виша концентрација афлатоксина од дозвољене – биће подвргнута једнонедељној „деконтаминацији“ (исхрана која пречишћава организам) и у том времену њихово млеко неће бити превођено у ланац људске исхране. Поновно коришћење млека, наравно, биће дозвољено тек после недеље „карантина“ и потоње, додатне анализе. Каква судбина очекује свиње и пилиће – није саопштено.

М. Казимировић