Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смрт и бројке

Смрт и бројке

У извештајима агенције Ројтерс о хапшењу генерала Властимира Ђорђевића рутински је, онако успут, навођено и да је "најмање десет хиљада огромном већином албанских цивила" убијено током сукоба на Косову и Метохији.

Код нас је мало ко уочио да су се западни медији још пре осам година, тачније од јесени 1999. године, почели служити бројком од "око десет хиљада" или "до десет хиљада" погинулих и несталих припадника приликом бомбардовања и у сукобима српских снага безбедности са припадницима ОВК. Та бројка односила се тада на припаднике свих етничких група које су живеле на Косову, дакле и на Србе и на Албанце.

Тој процени су, као што је познато, претходиле страховито преувеличане тврдње о албанским жртвама, из НАТО-а и других западних извора. Министар одбране Велике Британије Џорџ Робертсон говорио је о близу "стотину хиљада несталих албанских мушкараца". По доласку трупа НАТО-а на Космет брзо се показало да су те апокалиптичне тврдње биле чиста пропаганда. Тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изјавила је на конференцији за новинаре, одржаној 19. новембра 1999. у Њујорку, да су "из масовних гробница на Косову и Метохији ексхумирани остаци 2.108 тела", али је и тада тврдила да је погинуло барем 12.000 људи.

До краја 1999. године на Западу је постигнута нека врста консензуса да је на Космету убијено око четири хиљаде људи, док их је око шест хиљада нестало.

Томе у прилог ишла су и каснија сазнања да су хашки истражитељи током 1999. и 2000. године ексхумирали укупно 4.019 тела и идентификовали 2.001 жртву (само једна од тих жртава била је српске националности).

Како смо својевремено писали у "Политици", за 2.018 ексхумираних тела никакви подаци нису до данас саопштени, а и посмртни остаци ових несрећника сахрањени су на јавности непознат начин.

Српски извори верују да је овде реч о жртвама од почетка 1998. године до НАТО агресије, о страдалима током агресије, као и у првим месецима по успостављању међународне контроле на Косову и Метохији.

И у Комисији за нестала лица Владе Републике Србије тврде да је од 1. јануара 1998. године, током НАТО бомбардовања па до данас, убијено или нестало 8.700 особа, од тога 6.200 Албанаца и 2.500 Срба, Рома и других неалбанаца (6.580 је убијених и 2.120 несталих).

Уверљивих доказа који би оповргли ова и слична сазнања, односно процене броја страдалих и даље нема. Што само додатно оснажује питање из ког извора Ројтерс црпи сазнања, тврдећи да је "најмање десет хиљада убијених албанских цивила".

Но, зато постоје уверљиви докази да су биле лажне дугогодишње западне информације о 250.000 муслиманских жртава у грађанском рату у БиХ. Међународни експерти су на крају пребројали и пописали жртве и утврдили да је укупно страдало сто хиљада људи из редова сва три народа, и да је око трећина жртава била српске националности. Толико је, процентуално, износило и учешће Срба у предратној популацији Босне и Херцеговине.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.