Хашка правда

Генерал Момчило Перишић стигао је у Београд као трећи српски функционер који је из Хашког трибунала изашао као слободан човек. Пре њега, то је пошло за руком Мирославу Радићу и  Милану Милутиновићу.

Ослобађајућа пресуда изненадила је јавност у Србији, адвокате одбране, а вероватно и самог Перишића. Тим пре што је ту судску одлуку изрекао судија, Теодор Мерон, Американац од кога би мало ко то могао да очекује.

Правоснажном пресудом утврђено је да Перишић није имао непосредну команду и контролу над Српском војском Крајине. То би могло да буде основ да буде одбачена и тужба Хрватске против Србије, као и све тврдње о српској агресији и геноциду на просторима бивше СФРЈ. Зар се то није знало и у првом суђењу?

Овакав обрт није, међутим, изазвао никакав трујумфализам у Србији, нити је променио мишљење апсолутне већине грађана о хашкој правди.

Када се у једном суду за по истој оптужници изрекне првостепена казне од 27 година, а потом она потпуно укине и преокрене у ослобађајућу пресуду онда се не може говорити о лошој процени судија, о неуважавању неких битних доказа у поступку. Онда се једино може говорити о суду који не може да има правосудни кредибилитет, јер  поступа по политичким и политикантским захтевима оних који ионако светом управљају.

Ово није први пут да „Политика” својим уводником тврди да је Хашки суд политичка институција. Тврдили смо то и када је Насер Орић ослобођен сваке кривице иако је било јасно да су му руке крваве. Тврдили и када је првостепена пресуда Анти Готовини и Младену Маркачу, хрватским генералима, са 24 односно 18 година претворена у ослобађајућу.

Више уопште није важно какав је био мотив судије Мерона да се још једном „прослави“. Да ли је, на примеру генерала Перишића, можда  покушао да бар за нијансу ублажи однос према Србији и да је награди?

У такозвану „хашку правду”, међународну савест или просту снагу доказа пред кривичним судом, у Србији одавно мало ко верује. Сада то неповерење није ни за грам мање.

Док генералу стижу поруке подршке, не ћуте ни они који подсећају на све неправде и асиметричан однос према сукобљеним странама у рату на простору бивше Југославије..

У Хрватској се за сада уздржано коментарише пресуда: „Након пресуде хрватским генералима, ово је било очекивано...” Ако би осули дрвље и камење по најновијој хашкој пресуди, довели би поново на дневни ред и оне пресуде због којих су они били у еуфорији а својим хашким јунацима даровали одликовања и називе улица.

У БиХ, различито о Перишићу, па у Сарајеву пишу да је ослобођен Милошевићев први генерал за злодела у Сарајеву и Сребреници, а Бањалука да је Перишић успео у Хагу да одбрани част војске, народа и државе! И да скине анатему са српског народа.