Болоња „протерала” убрзано студирање

Иако је било очекивано да систем студија по „болоњској декларацији” донесе олакшање студентима и омогући им да брже савладају градиво због којег су њихове старије колеге заувек одлагале индекс, ипак се само мали број њих одлучује да скрати време студирања.

Некада је за могућност убрзаног студирања био неопходан просек изнад 8,5 и писала се молба декану, а у пракси је то значило да академци могу да полажу испите буквално сваког месеца, у договору са професорима. Данас су правила нешто другачија, пре свега због увођења бодова, односно правила да студент по години може да стекне максималних 60 поена.

– Убрзано студирање постоји, подстиче се, али је намењено само изузетно надареним младим људима, дакле, замишљено је да буде изузетак. Оно подразумева да студент стекне 90 бодова по години, што је изузетно интензиван темпо, па само мали број кандидата то може да изведе – каже проф. др Иванка Поповић, проректорка Универзитета у Београду.

Она додаје да стицање вештина и, много више, сазревање кроз студирање захтева време и да и је по њеном мишљењу ипак боље да се студира онолико колико налажу уобичајена правила.

Иван Шашић, студент проректор Универзитета у Београду, каже да је данас теоријски могуће да се четири године студија заврше за 2,5 године. Он међутим признаје да та могућност није заживела на факултетима из практичних разлога: студентима је довољно тешко да освоје и 60 поена за годину дана, сведоци смо бројних протеста сваке године, а камоли да се додатно оптерете са још 30.

– Основни проблем код нас јесте то што бодови нису добро израчунати, односно оптерећење студената није добро одмерено. Код нас 60 поена није исто што и 60 поена на неком другом универзитету у Европи. Проблем је настао када су професори први пут одређивали колико бодова носи који испит, критеријуми су били нејасни, вероватно по тежини, и то сад треба да се промени – истиче Шашић, иначе студент Економског факултета.

Проректорка Поповић с друге стране каже да верује да је већина предмета на Универзитету у Београду добро усклађена, али да сигурно има и одступања, јер све зависи од тога колико су факултети озбиљно приступили болоњском процесу.

– Сваки факултет познаје своју ситуацију и сигурно је да неусклађеност може да исправи. Јер, као што има неких предмета који су добили више бодова него што то завређују, сигурно је да има и оних који су обимнији него што су процењени. На Технолошко-металуршком факултету већ три године Студентски парламент ради реевалуацију оптерећења и утврђено је да је до раскорака дошло на само три предмета. На два је исправљено, на трећем се ради – објашњава професорка Поповић и додаје да је то оно што Болоња у пракси и треба да буде, уз заједнички рад и студената и професора.

Из позиције неког ко је искористио неке од предности система убрзаног школовања, с једне стране, и сада професора, с друге, Нина Кршљанин каже да својим студентима не саветује да убрзано студирају. Она је дипломирала права у двадесетој години, са просечном оценом десет, а сада приводи крају докторску тезу и ради као асистент на катедри за правну историју на београдском Правном факултету.

– Ја сам са шест година пошла у школу при амбасади Руске Федерације у Београду, која траје 11 година. Седми разред сам завршила убрзано, а са 16 година уписала Правни факултет. За будући позив сам хтела да се спремам темељно и зато нисам убрзала студије – објашњава Нина.

Она каже да је ишла на вежбе из свих предмета, чак и оних који нису били обавезни и да је за четири године изостала са само неколико предавања.

– Студентима не саветујем да убрзано студирају, јер већ овај систем по „болоњској декларацији” подстиче кампањско учење, па не видим како би још и са убрзаним курсом неко квалитетно завршио студије. Темељним радом на предавањима и вежбама добија се много квалитетније знање  – каже Нина Кршљанин.