Много најава мало долазака

Место под банкарским сунцем Србије потражиће, сва је прилика, и телекомуникациона компанија „Теленор” са својом банком. „Теленор” још разматра да ли ће да тражи лиценцу за оснивање нове банке, да ли ће да купи неку од постојећих или ће, како су најавили да разматрају, пружати услугу кроз партнерство. Званичну процедуру за то, међутим, још нису покренули.

У сваком случају, коначну „пресуду” о њиховом ангажману на банкарском тржишту даће Народна банка као регулаторно тело.

– „Теленор”, као страно правно лице, може основати или „купити банку у Србији ако Народна банка Србије оцени да испуњава прописане услове који се односе на његов бонитет–финансијско стање и пословну репутацију” – одговорила је централна монетарна институција на наше питање о евентуалном појављивању још једне банке на нашем тржишту.

Ово није једина најава о доласку неке нове банке на наше тржиште. Долазак је „пријавио” и „Гаспром”, али још без резултата, а најаву Млађана Динкића, министра финансија да је и Прва Голфска банка из Уједињених Арапских Емирата заинтересована да дође код нас демантовали су директно они. Одустају од те идеје.

Могу ли нови играчи на банкарској сцени да промене њену крвну слику и да донесу тако прижељкиване ниже камате на зајмове?

Банкари подозревају да „Теленорова” намера није опште банкарско пословање, већ само послови са становништвом. Прецизније, пошто већ имају знатан број клијената због мобилне телефоније усредсредили би се само на одређене производе, попут мобилног банкарства. Они већ имају сличан модел банке у Пакистану и покушаће да га прекопирају овде.

Да ли је, уосталом, уобичајено да компаније из телекомуникационе или нафтне делатности оснивају своје банке?

И у случају Гаспром банке претпоставља се да се не би радило о класичној банкарској понуди, већ о томе да би они били потпора градњи Јужног тока и уопште „Гаспрому”. Послови са становништвом не би им били у фокусу.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака каже да није уобичајено да компаније које нису у банкарском бизнису оснивају банку.

– У свету постоји симбиоза осигуравајућих кућа и банака, односно да компаније које се баве осигурањем оснују своју банку – каже Дугалић.

Да ли је вероватно да већа конкуренција донесе и ниже камате?

– Није. Јер, на то утичу други фактори. Кредитни ризик земље је низак, домаћа референтна каматна стопа висока и износи 11,75 одсто што указује да с маржом камата не може бити нижа од 16 одсто. Инфлација је висока, велик је број невраћених кредита а требало би да их буде на нивоу једне цифре, обавезна резерва банака би требала да буде десет одсто уместо садашњих 30 одсто. Није реално постићи ниже камате у кратком року – каже Дугалић.

По његовим речима, ми већ имамо солидну конкуренцију – на тржишту је присутна највећа руска банка Сбербанка, највеће француске, италијанске, грчке и аустријске групације.

Према последњем извештају НБС на крају трећег тромесечја 2012. године у банкарском сектору пословале су укупно 33 банке. Укупна нето актива банака износила је 2.844 милијарди динара, а укупан капитал 574 милијарди динара.

Од укупног броја банака, 21 банка се налази у власништву страних лица, а 12у власништву домаћих лица. Девет је у власништву државе као већинског илинајвећег појединачног акционара и три банке су у власништву приватних лица.

На тржишту доминирају стране банке у власништву са 74 одсто укупне активебанкарског сектора, 74 одсто капитала, 71 одсто запослених и оствареним добитком од17,5 милијарди динара.

Најзначајније банке у власништву страних лица по учешћу у укупној

активи сектора, са 23 одсто укупног учешћа, потичу из Италије, а затим из Аустријеса 16 одсто, Грчке са 15 одсто, Француске са девет одсто и свих осталих земаља са укупно 11 одсто учешћа.

Банке у власништву државе и домаћих приватних лица учествују у укупнојактиви и укупном капиталу са 26 одсто и оствариле су нето губитак од 5,5 милијарди динара. Банке у власништву државе пословале су сгубитком од 8,2 милијарди динара, а банке у власништву домаћих приватних лица сдобитком од 2,7 милијарди динара.