Јадарит и у Београду

Јадарит, минерал откривен недавно у региону Јадра, који је јуче био изложен у лондонском Музеју историје природе, после првомајских празника видеће и Београђани. Неће то бити примерак из лондонског храма науке, већ јадарит који се однедавно налази у богатим збиркама Природњачког музеја из Београда, захваљујући успешној сарадњи са колегама из Лондона.

Палеонтолог, магистар Зоран Марковић, шеф Геолошког одељења београдског Природњачког музеја, послао је свом колеги у Лондону, др Крису Стенлију, 19. фебруара ове године писмо захвалности, јер је тог дана у Београд управо стигла драгоцена пошиљка јадарита.

Др Љиљана Протић, директорка Природњачког музеја, с поносом наглашава да је реч о типском примерку новог минерала, такозваном холотипу, на основу кога се касније препознаје једна врста. Ко год убудуће буде желео да се истраживачки позабави јадаритом, мораће да се позива као на неку врсту еталона баш на овај холотип из београдске или на онај из лондонске збирке.

Природњачки музеј има изузетно вредне и разноврсне збирке, њих више од стотину, захваљујући чему стоји раме уз раме с великим музејима света овог профила, али уз једну разлику – наш музеј привремено је смештен у омању врачарску зграду, али та "привременост" траје од када је основан 1895. године, док су такве установе у иностранству истински спектакуларни храмови музеологије и науке.

Овдашњих двадесетак кустоса из различитих области геолошких и биолошких наука цењено је и међу иностраним колегама, тако да не чуди што је руководилац минералошке збирке Музеја историје природе из Лондона, др Крис Стенли, ступио у контакт с колегом Зораном Марковићем, предложивши да се део холотипа јадарита нађе у београдској музејској збирци.

Више је него лепо што се др Стенли тога сетио, углас кажу магистар Марковић и његова колегиница Татјана Милић-Бабић, руководилац петролошке и минералошке збирке, уз нагласак да је др Стенли понудио и сваку врсту помоћи њихових стручњака у могућим заједничким пројектима. Када у мају у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану буде изложен јадарит из овдашње збирке, то би била и лепа прилика за долазак др Стенлија у Београд

Прича о овом минералу је више него узбудљива и када се с ње скине пригодна одежда Супермена.

Портпарол Министарства рударства и енергетике Жељко Мартиновић, каже да је "Рио Сава експлорејшн", кћерка фирма лондонске корпорације "Рио Тинто" започела послове у Јадру крајем прошле године, на основу уговора који овој фирми даје трогодишње концесионо право истраживања. Већ први резултати били су више него охрабрујући, јер су откривене високе концентрације литијума у натријско-литијско-боро силикату са о-х групом, што је стручни назив за јадарит, односно стрипоски криптонит који и самог Супермена чини немоћним.

Мартиновић наглашава важну улогу литијума у производњи савремених технологија, као на пример литијумске батерије без којих нема "чеда" савремене комуникације као што су мобилни телефони или лаптоп рачунари. Ако процене говоре да ће персонални компјутери заувек отићи са кућних и канцеларијских столова већ за три-четири године, да би их заменили лаптопови, да ће до тада тржиште с новим генерацијама комуникационих средстава енормно нарасти, може се донекле илустровати важност те тако ретке руде каква је литијум.

Слично је и с рудом бора, откривеном у Јарандолском басену код Баљевца на Ибру, где су такође ангажовани стручњаци "Рио Саве". Откривено ново лежиште руде за сада не даје одговор на питање о којим је количинама бора реч, али ће нова истраживања ускоро одагнати и ту недоумицу.

Руда бора и њени деривати данас се користе у више од стотину пропулзивних индустријских грана, па и у оној космичкој.

Чак 55 одсто индустрије стакла и керамике је базирано на бору, укључујући и специјалне керамичке плочице којима се облажу космичка пловила какво је "спејс шатл".

У Министарству рударства су задовољни сарадњом с колегама из "Рио Саве" који правовремено обавештавају надлежне институције својим истраживачким резултатима, као и да у предвиђеној динамици улажу планирана средства. Укупна истраживачка инвестиција током три године у региону Јадра износиће око 4,3 милиона евра, а у првој фази "Рио Сава" је већ уложила око пола милиона евра.