Jadarit i u Beogradu

Jadarit, mineral otkriven nedavno u regionu Jadra, koji je juče bio izložen u londonskom Muzeju istorije prirode, posle prvomajskih praznika videće i Beograđani. Neće to biti primerak iz londonskog hrama nauke, već jadarit koji se odnedavno nalazi u bogatim zbirkama Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, zahvaljujući uspešnoj saradnji sa kolegama iz Londona.

Paleontolog, magistar Zoran Marković, šef Geološkog odeljenja beogradskog Prirodnjačkog muzeja, poslao je svom kolegi u Londonu, dr Krisu Stenliju, 19. februara ove godine pismo zahvalnosti, jer je tog dana u Beograd upravo stigla dragocena pošiljka jadarita.

Dr Ljiljana Protić, direktorka Prirodnjačkog muzeja, s ponosom naglašava da je reč o tipskom primerku novog minerala, takozvanom holotipu, na osnovu koga se kasnije prepoznaje jedna vrsta. Ko god ubuduće bude želeo da se istraživački pozabavi jadaritom, moraće da se poziva kao na neku vrstu etalona baš na ovaj holotip iz beogradske ili na onaj iz londonske zbirke.

Prirodnjački muzej ima izuzetno vredne i raznovrsne zbirke, njih više od stotinu, zahvaljujući čemu stoji rame uz rame s velikim muzejima sveta ovog profila, ali uz jednu razliku – naš muzej privremeno je smešten u omanju vračarsku zgradu, ali ta "privremenost" traje od kada je osnovan 1895. godine, dok su takve ustanove u inostranstvu istinski spektakularni hramovi muzeologije i nauke.

Ovdašnjih dvadesetak kustosa iz različitih oblasti geoloških i bioloških nauka cenjeno je i među inostranim kolegama, tako da ne čudi što je rukovodilac mineraloške zbirke Muzeja istorije prirode iz Londona, dr Kris Stenli, stupio u kontakt s kolegom Zoranom Markovićem, predloživši da se deo holotipa jadarita nađe u beogradskoj muzejskoj zbirci.

Više je nego lepo što se dr Stenli toga setio, uglas kažu magistar Marković i njegova koleginica Tatjana Milić-Babić, rukovodilac petrološke i mineraloške zbirke, uz naglasak da je dr Stenli ponudio i svaku vrstu pomoći njihovih stručnjaka u mogućim zajedničkim projektima. Kada u maju u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu bude izložen jadarit iz ovdašnje zbirke, to bi bila i lepa prilika za dolazak dr Stenlija u Beograd

Priča o ovom mineralu je više nego uzbudljiva i kada se s nje skine prigodna odežda Supermena.

Portparol Ministarstva rudarstva i energetike Željko Martinović, kaže da je "Rio Sava eksplorejšn", kćerka firma londonske korporacije "Rio Tinto" započela poslove u Jadru krajem prošle godine, na osnovu ugovora koji ovoj firmi daje trogodišnje koncesiono pravo istraživanja. Već prvi rezultati bili su više nego ohrabrujući, jer su otkrivene visoke koncentracije litijuma u natrijsko-litijsko-boro silikatu sa o-h grupom, što je stručni naziv za jadarit, odnosno striposki kriptonit koji i samog Supermena čini nemoćnim.

Martinović naglašava važnu ulogu litijuma u proizvodnji savremenih tehnologija, kao na primer litijumske baterije bez kojih nema "čeda" savremene komunikacije kao što su mobilni telefoni ili laptop računari. Ako procene govore da će personalni kompjuteri zauvek otići sa kućnih i kancelarijskih stolova već za tri-četiri godine, da bi ih zamenili laptopovi, da će do tada tržište s novim generacijama komunikacionih sredstava enormno narasti, može se donekle ilustrovati važnost te tako retke rude kakva je litijum.

Slično je i s rudom bora, otkrivenom u Jarandolskom basenu kod Baljevca na Ibru, gde su takođe angažovani stručnjaci "Rio Save". Otkriveno novo ležište rude za sada ne daje odgovor na pitanje o kojim je količinama bora reč, ali će nova istraživanja uskoro odagnati i tu nedoumicu.

Ruda bora i njeni derivati danas se koriste u više od stotinu propulzivnih industrijskih grana, pa i u onoj kosmičkoj.

Čak 55 odsto industrije stakla i keramike je bazirano na boru, uključujući i specijalne keramičke pločice kojima se oblažu kosmička plovila kakvo je "spejs šatl".

U Ministarstvu rudarstva su zadovoljni saradnjom s kolegama iz "Rio Save" koji pravovremeno obaveštavaju nadležne institucije svojim istraživačkim rezultatima, kao i da u predviđenoj dinamici ulažu planirana sredstva. Ukupna istraživačka investicija tokom tri godine u regionu Jadra iznosiće oko 4,3 miliona evra, a u prvoj fazi "Rio Sava" je već uložila oko pola miliona evra.