Резервни план "народњака" или застрашивање ДС-а?

Од могућности да коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије формира мањинску владу уз, како је то најавио Велимир Илић, подршку Српске радикалне странке, изгледа нема ништа. Из СРС-а јуче су изричито поручили да не преговарају ни са једном странком о формирању нове владе и да неће подржати, нити прихватити подршку за формирање било чије мањинске владе. Радикали, иначе, то понављају још од изборне ноћи, званично не остављајући никакву могућност за коалицију са било ким, али су јуче реаговали, очигледно испровоцирани изјавом лидера Нове Србије.

– Очекујем да наша коалиција ускоро постигне дил са радикалима да направимо мањинску владу. Ту владу би у Скупштини подржавао СРС – рекао је Илић за "Вечерње новости" објашњавајући да би та влада, коју би предводио Војислав Коштуница, била орочена до краја године, када би били одржани избори на свим нивоима. У међувремену парламент би, према Илићевој замисли, под вођством Томислава Николића, заменика председника СРС-а, изгласао сет изборних закона које треба донети пре одржавања председничких и локалних избора.
Илић је, међутим, избегао да прецизира ко из коалиције ДСС-НС преговара са челницима радикала о евентуалној сарадњи, као и када се очекује такав договор.

СРС је позвала медије да не форсирају изјаве представника власти који би да "скину са себе одговорност за хаос у земљи" и истакао да не жели да учествује у "било чијим прљавим политичким играма, као и у пребацивању одговорности на друге политичке субјекте".

Да ли је у праву Илић или истину говоре радикали, јуче није било могуће утврдити, с обзиром на то да у странкама "народњачке коалиције" није било могуће добити званичан став странака поводом најава могућности формирања мањинске владе. Занимљиво је и да ни из Демократске странке, ни из Г17 плус, странака које већ два месеца преговарају са ДСС-НС о формирању заједничке владе, од "народњака" није затражено званично објашњење да ли озбиљно раде на резервној варијанти.

Божидар Ђелић, кандидат ДС-а за премијера, међутим, каже да је мањинска влада ДСС коју би подржали радикали, математички могућа, али и да би то "било изузетно рђаво за земљу". Он је у Свилајнцу, како преноси Бета, рекао да би у том случају ДС био изузетно снажна опозиција таквој влади.

У Г17 плус нису забринути Илићевом изјавом и не желе да је коментаришу. У овој странци, како нам је речено, верују да је председник НС-а иступио без консултација са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС-а, са жељом да себи појача позиције у финишу преговора.

Извори "Политике" из НС-а мотив за овакву Илићеву изјаву виде у жељи да преговори са ДС-ом и Г17 плус изађу из "пасивне фазе" у коју су запали.

Наши саговорници у ДСС-у били су затечени изјавом министра за капиталне инвестиције, пошто су уверени да ће влада странака такозваног демократског блока ипак бити формирана. Конкретније информације у вези са тим, како тврде, треба очекивати после првомајских празника.

И даље потенцирајући две понуде за састављање владе, које је ДС упутила ДСС-у, Ђелић је изјавио да је уверен да је Србија ближа формирању нове владе него новим изборима, "које не жели огромна већина грађана". Он је изразио и очекивање да ће ДС ускоро добити одговоре на понуде за формирање владе које је упутила и да ће бити пронађено "добро решење за Србију".

Његов партијски колега и потпредседник ДС-а Драган Шутановац не искључује, међутим, могућност нових избора, који би могли да доведу до доброг решења.

Потпредседник ДС-а је у интервјуу Танјугу рекао да би, ако треба да бира између могућности да на следећим изборима радикали дођу на власт са ДСС и да се формира влада до 14. маја, изабрао владу, али не по цену да ДС уруши свој кредибилитет.

– Демократска странка је већ учинила корак од "седам миља" у односу на изборне резултате и више нема простора за нове уступке Демократској странци Србије и Г 17 плус – рекао је Шутановац. Он је убеђен да постоји струја унутар ДСС-а која би са радикалима правила владу, "што не значи да то неће учинити на следећим изборима". Шутановац, такође, не види добру вољу "друге стране" да се направи влада.

– Тачније, видим да постоји жеља да се оштети капацитет ДС, што је неприхватљиво – рекао је он, додајући да из новина "сазнаје" коме ће припасти ресор полиције – њему или Драгану Јочићу, иако о томе, према његовим речима, није било разговора.

Иако је мањинска влада једна од варијанти, према мишљењу Миодрага Радојевића са Института за политичке студије, Србија је ипак ближа новим изборима него влади ДСС-НС коју би подржали радикали.

– Таква влада не би уживала међународну подршку и зато је питање колико је у овом тренутку, када се решава питање Косова, основана идеја за њено формирање. Могуће је да бисмо од ње имали више штете него користи – каже Радојевић за "Политику" и оцењује да би био споран и легитимитет те мањинске владе.

Из такве владе највећи профит би, према његовом мишљењу, извукли радикали, који би себе приказали као конститутивни, државотворни фактор и на томе би даље градили свој рејтинг. Радикалима, како каже, није битно да ли ће избора бити крајем године, после њихове подршке мањинској влади, или сад, јер се њихов резултат не би знатно разликовао.

Добитак ДСС-а у тој варијанти очигледно је останак на власти, што би истовремено могли да представе и као своју највећу жртву и спремност да сносе све консеквенце таквог потеза, оцењује Радојевић указујући да Илићев иступ може да буде и само део тактике притиска на ДС, а истовремено и порука међународној заједници да, уколико настави са досадашњом политиком у вези са Косовом, у Србији може доћи до јачања екстремних снага.