Паун се шепурио градом

Китњасти паун, становник зоолошког врта, пожелео је да проведе јучерашње преподне у Улици Страхињића Бана у крошњи дрвета испред броја 17. Неочекивано, док су угоститељи чистили испред локала, уточиште од свакодневице птица је потражила баш у овој улици, познатој по добром проводу.

Предах од даноноћне борбе за парче територије, са којом се паун сусреће међу зидинама свог дома, прекинули су звуци полицијске радио-станице. Четрдесетоминутна слобода, која му у "Врту добре наде", тврде надлежни, уопште није ускраћена јер кавези за ове птице не постоје, изненада се претворила у агонију.

Неколико полицајаца, не знајући шта им је чинити са одбеглом птицом, покушавало најпре да је сатера у ћошак.

– Шта да радимо са њим? Да ли да га ухватимо и држимо у рукама? – питао је један од полицајаца.

Новинарске екипе узалуд су трагале за пауном, који је бежао од фоторепортерских објектива. Познаваоци ових птица добро знају да је од фебруара до августа време парења, доба када паун хтео не хтео привлачи пажњу и, шепурећи се, покушава да искључиво и једино по нагону природе постане допадљив супротном полу.

Вук Бојовић, управник "Врта добре наде", није био претерано изненађен тиме што је у чети градских паунова недостајао један од њих.

– Они често ушетају у неки густиш покрај Калемегдана да би положили јаја. После извесног времена, потврђују искуства, обавезно се враћају са младунцима. Паун је безазлена птица којој не сечемо крила. Као потпуно слободне птице, могле би да долете чак и до Дунава и тамо се настане ако им је воља. Пошто водимо ваљану бригу о њима, они нам се најчешће враћају. Овај одбегли паун, којих има више од 70,  вероватно је најслабији у групи, па је стога одлучио да се на кратко повуче и уступи своју територију неком снагатору – претпоставио је први човек Зоо-врта.