Paun se šepurio gradom

Kitnjasti paun, stanovnik zoološkog vrta, poželeo je da provede jučerašnje prepodne u Ulici Strahinjića Bana u krošnji drveta ispred broja 17. Neočekivano, dok su ugostitelji čistili ispred lokala, utočište od svakodnevice ptica je potražila baš u ovoj ulici, poznatoj po dobrom provodu.

Predah od danonoćne borbe za parče teritorije, sa kojom se paun susreće među zidinama svog doma, prekinuli su zvuci policijske radio-stanice. Četrdesetominutna sloboda, koja mu u "Vrtu dobre nade", tvrde nadležni, uopšte nije uskraćena jer kavezi za ove ptice ne postoje, iznenada se pretvorila u agoniju.

Nekoliko policajaca, ne znajući šta im je činiti sa odbeglom pticom, pokušavalo najpre da je satera u ćošak.

– Šta da radimo sa njim? Da li da ga uhvatimo i držimo u rukama? – pitao je jedan od policajaca.

Novinarske ekipe uzalud su tragale za paunom, koji je bežao od fotoreporterskih objektiva. Poznavaoci ovih ptica dobro znaju da je od februara do avgusta vreme parenja, doba kada paun hteo ne hteo privlači pažnju i, šepureći se, pokušava da isključivo i jedino po nagonu prirode postane dopadljiv suprotnom polu.

Vuk Bojović, upravnik "Vrta dobre nade", nije bio preterano iznenađen time što je u četi gradskih paunova nedostajao jedan od njih.

– Oni često ušetaju u neki gustiš pokraj Kalemegdana da bi položili jaja. Posle izvesnog vremena, potvrđuju iskustva, obavezno se vraćaju sa mladuncima. Paun je bezazlena ptica kojoj ne sečemo krila. Kao potpuno slobodne ptice, mogle bi da dolete čak i do Dunava i tamo se nastane ako im je volja. Pošto vodimo valjanu brigu o njima, oni nam se najčešće vraćaju. Ovaj odbegli paun, kojih ima više od 70,  verovatno je najslabiji u grupi, pa je stoga odlučio da se na kratko povuče i ustupi svoju teritoriju nekom snagatoru – pretpostavio je prvi čovek Zoo-vrta.