Изменама прописа до већег броја донора

„Министарство здравља има два циља: да организује трансплантације органа за оне којима је то једини лек и да реши проблем где ће се оне обављати. Планирамо измене закона о трансплантацији са циљем да се повећа број донора у Србији”. Овим речима је проф. др Славица Ђукић-Дејановић, министарка здравља, на округлом столу под називом „Има ли лека за трансплантације у Србији” организованом у „Политици” најавила неке од планова ове институције када је реч о области трансплантационе медицине. Први пут, како су навели сви учесници трибине, на једном месту окупили су се кључни људи који креирају здравствену политику, представници здравствених установа и пацијената.

Министарка здравља је на овом скупу, који је организовао наш лист у сарадњи са Радио-телевизијом Србије поводом трогодишњице од прикључења кампањи „Продужи живот”, објаснила да су формиране три стручне комисије које ће дати предлог за измене закона, упутити их министарству, а оно ће их предложити влади. Она је нагласила да се Србија са 80.000 људи који имају потписану донорску картицу налази на дну европске лествице.

Проф. др Момчило Бабић, нови директор Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), објаснио је да је за фонд питање трансплантације изузетно значајно, али је истакао и да сада нема пара за пресађивање срца у иностранству о трошку државе.

– Проблем је што је финансијским планом предвиђено око два милиона евра за укупно лечење пацијената у иностранству. Да бисте некога упутили тамо и одвојили већу суму новца, морате некоме другоме да ускратите новац. Ово не говорим да бих се супротстављао програму развоја трансплантације, напротив, планирамо да за наредну годину припремимо озбиљан програм са озбиљним задужењима – рекао је др Бабић.

Одговор на то ко је крив за то што се не раде одређене врсте трансплантација, дао је проф. др Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије, нагласивши да су бивши министри здравља одговорни за такво стање, јер се не могу вечито правдати тиме да нема новца.

Бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић, начелник Војномедицинске академије, сматра да Србији треба јединствена листа потенцијалних прималаца органа као и да Министарство здравља треба да одреди рок до када те листе све установе морају да доставе.

Он је објаснио и да је за развој трансплантације потребан тимски рад установа које се баве овим програмима и да ту нема места за сујету.

– Јако је битно и да се одржавају овакви састанци како би се размениле идеје и информације, јер трансплантациони тим чини огроман број људи и важно је да здравствене установе буду повезане – објаснила је др Јелица Аларгић, из Клиничког центра Војводине.

Да мора да се уведе оно што постоји свуда у свету – рангирање установа, потврдио је проф. др Зоран Крстић, из Универзитетске дечје клинике, напоменувши да не може установа да буде врхунска ако није у стању да ради процес трансплантације и да постави дијагнозу мождане смрти. Он сматра да што пре треба да се уведе регистар мождане смрти.

– Недостатак средстава није оправдање за неуспех и држава мора да схвати да трансплантација није трошак већ уштеда. Пресађивање бубрега кошта између 9.000 и 13.000 евра, а приближно толико стаје и дијализа. Управа за биомедицину три године није успела да направи сајт, електронски програм, да све ставе на папир – каже др Милан Попов, координатор за трансплантацију Клиничког центра Војводине.

Проф. др Душан Шћепановић, дугогодишњи директор Универзитетске дечје клинике, коме је пресађено срце у Аустрији, сматра да милион донора које је Хрватска имала 2010. Србија не може имати пре 2023. године и да је акција „Продужи живот” одлична као промоција али да је као концепт то само продужавање илузије.

– Да је била нормална ситуација, у нашој болници би се радиле 50 трансплантација јетре годишње. Ја сам одбио, не својом кривицом, барем 10 јетри за пресађивање у последња два, три месеца. Проблеми су велики. Неки негирају оно што је урађено до сада – објаснио је проф. др Зоран Милошевић из КЦ Војводине.

Маринко Дивјак, председник Удружења „Пантрансплант”, сматра да је имао срећу што је добио нови орган, и да се не може поредити живот пре и после трансплантације, јер оно пре није живот него преживљавање.

– Двоје деце трансплантирано у Италији не могу да добију новац за лек „цистагон”, што угрожава њихов вид, мозак, али и трансплантиране бубреге. Лекови су велики проблем – закључио је Звонко Петровић, из Удружења „Реналис”.

Сутра: Како повећати број трансплантација

 ------------------------------------------------------------------------

У КЦС-у уграђена прва пумпа за срце

У Клиничком центру Србије јуче је уграђена прва механичка пумпа као помоћ раду срца код пацијента који чека трансплантацију овог органа, најавио је директор КЦС проф. др Миљко Ристић.

– Реч је о стационарној биопумпи, која је набављена пре 15 година и која до сада није коришћена, већ је стајала у магацину Клинике за кардиохирургију. То је сада помоћ за пацијента који је имао инфаркт срца и коме је срчана функција смањена на 10 одсто. То је стационарни апарат и захтева хоспитализацију пацијента. Уградња пумпе је премошћавање до трансплантације органа и пацијент на овај начин може да чека два месеца. У току је тендер за набавку механичких пумпи, за развој трансплантационог програма у КЦС – каже др Ристић.

------------------------------------------------------------------

Влада мора да анализира свој рад

Министарка здрављаистакла је давлада која претендује да енергично и одговорно ради мора да анализира свој рад и да ће сеСПС сигурно бавити тим питањем.

– Чули смода су колеге из УРС-а констатовале да чланови владе из те политичке опције раде сасвим коректно и да немају намеру да дају премијеру предлоге за реконструкцију. Чули смо од СНС-а да ће ту, изгледа, бити одређених промена након анализе. Уколико се заузме став да персоналним променама може да буде боље, министри у влади су спремни да тај закључак у целини поштују – додала је Ђукић-Дејановић.