Траже ослобађајућу пресуду

Браниоци Владимира Милисављевића званог Будала, Нинослава Константиновића, Сретка Калинића, Милана Јуришића и Душана Крсмановића предложили су јуче Специјалном суду да донесе ослобађајућу пресуду у процесу за убиство премијера Зорана Ђинђића.
Адвокат Александар Поповић, бранилац Милисављевића, оценио је да његов клијент није имао мотив да буде члан завере у убиству премијера и да нема доказа који потврђују да је он био возач "пасата" којим су атентатори стигли у Улицу адмирала Гепрата и касније побегли према Новом Београду. Он је указао да сви очевици дешавања у тој улици на дан атентата описују различито од онога што пише у оптужници и да чак девет људи тврди да је чуло три, а не два хица. Поповић је закључио да су судски вештаци "постављали" тело премијера у све могуће положаје како би добили свој "налаз по задатку".

Поповић сматра недопустивим оцену тужиоца Јована Пријића да је "сведок Кујо Кријешторац убијен зато што је препознао Владу Будалу". Поповић је навео да би браниоцима било у интересу да је Кријешторац дошао на суд, јер би својим питањима оспорили његов исказ.

Драгољуб Ђорђевић, други Милисављевићев бранилац, протестовао је зато што је тужилац његовог клијента у читавој завршној речи помињао по надимку Влада Будала, подсећајући да је обавеза свих уважавање личности окривљених. Ђорђевић је стручно анализирао статусе сведока сарадника закључујући да ниједан од њих четворице није испунио законски услов за то. "Реч је о особама које ће рећи било шта да себе спасу", казао је бранилац предлажући суду да издвоји из предмета исказе свих сведока сарадника.

– Није утврђено ко је налогодавац, али ни ко је извршилац убиства премијера. Због протека времена од четири године и оркестриране кампање против оптужених, правда је наивно селективна. Истрага је скренута са циљем да се никада не сазна ко је убио нашег премијера – казао је Ђорђевић тражећи ослобађајућу пресуду за Милисављевића, који је у бекству.

Теорија трећег метка

Оливера Ђорђевић, бранилац Константиновића, закључила је да њен клијент није особа "тог калибра да би могла да учествује у атентату на премијера" и да нема доказа да је он био у канцеларији из које је пуцано. Предложила је да суд донесе "једину праведну одлуку – ослобађајућу пресуду".

Адвокат Александар Ђорђевић оценио је да није јасна улога његовог клијента Сретка Калинића, јер се не зна шта му се тачно ставља на терет.

– За Сретка се не зна где је био у време атентата, јер га нико није видео – каже Ђорђевић.

Он је подсетио да су још по Душановом законику рушене куће осумњиченима, да је мало вероватно да је зграда у Шилеровој улици срушена зато што је била бесправно саграђена и да су њени власници Душан Спасојевић и Миле Луковић убијени у обрачуну са полицијом. Ђорђевић је говорио и о акцији "Сабља" коју је суд оценио неуставном, као и о изјавама појединих званичника да ће се осветити због смрти премијера.

Адвокат Александар Зарић, Јуришићев бранилац, изнео је теорију по којој је премијер Ђинђић убијен хицем испаљеним из срушене зграде у Немањиној улици из оружја великог калибра, које је на његовом телу оставило улазну рану знатно већу од оне на телу телохранитеља Милана Веруовића. Друга два хица, додао је, испаљена су из Улице адмирала Гепрата да би се скренула пажња и омогућило несметано бекство правом атентатору.

Он је подсетио да су панталоне које је премијер носио на дан атентата нестале, наводећи да су заправо сакривене јер би се у супротном доказало да је постојао и трећи метак којим је премијер погођен у ноге. Зарић је детаљно оспоравао налазе домаћег тима вештака, рекавши да је доктор судске медицине Душан Дуњић имао тапију на предмет "Ђинђић" и да је због тога избио сукоб међу обдуцентима. Бранилац је рекао да нема доказа да је Милан Јуришић чувао паркинг место Милисављевићу, у Улици адмирала Гепрата, тражећи ослобађајућу пресуду за њега. Јуришић је, као и Константиновић, Милисављевић и Калинић, већ четири године у бекству, а трага се и за Милошем Симовићем.

Крсмановићев адвокат Вељко Делибашић засновао је завршну реч на психијатријском налазу, који његовог клијента описује као емоционално нестабилну особу ниске интелигенције, подложног манипулацијама, који је због несрећног детињства био фасциниран царством Душана Спасојевића.

– Зар стварно мислите да је полуписмени Крсмановић, који је једва са добрим успехом завршио основну школу, могао да закључи да Спасојевић не ради за државу већ за себе? Он није имао жељу да буде део завере. Веровао је да ради за Државну безбедност. Мислио је да ће добити службену легитимацију – рекао је Делибашић.

Крсмановићева дилема

Док су се новинари смејали, Делибашић је причао како је његов клијент "у страху од звери у лику Спасојевића, у тренутку покушаја атентата код ,Београдске арене’ био у дилеми да ли да спасава себе или Ђинђића, па је намерно са закашњењем јавио о наиласку колоне на аутопуту". Делибашић је објаснио велику дилему свог клијента тиме што је одрастао у Србији подељеној на пола по свим питањима – да ли је Милош Обреновић, убивши Карађорђа, бацио проклетство на Србију или не, да ли је Тито био највећи син наших народа или злочинац, да ли је Дража Михаиловић био патриота или зликовац. Тако је и "Крсмановић био у дилеми у вези са Ђинђићем и у глави му је био хаос, он једноставно није могао да се определи за исправну опцију".

– Он је ненаоружан стајао код Железничке станице и ништа није урадио осим што је знао да се спрема атентат, а није пријавио. Пошто за то није оптужен, предлажем да га ослободите. Јесте да је био задужен да нађе локацију са које би се пуцало, али није он нашао ту канцеларију. Он је спасао живот баби из Бирчанинове рекавши Спасојевићу да га је у тој згради видело много људи. Да је рекао да га је видела само баба, Спасојевић би убио ту бабу. Пошто је Крсмановић оптужен и за покушај убиства Веруовића, могу да кажем да ту, не да нема умишљаја, него нема ни нехата. Постоји могућност да ћете погрешити и мог брањеника прогласити кривим за убиство Ђинђића. Онда вас молим да то буде испод законског минимума – казао је Делибашић на крају завршне речи.

Подсећамо, Душан Крсмановић признао је све за шта је оптужен током истраге, али не и на суђењу, где се бранио ћутањем, не признајући ништа. Може се закључити да је јуче уместо њега то учинио његов адвокат, који је до сада исказ свог клијента објашњавао страховитом тортуром у полицији.

– Да ли сте сигурни да ви браните Крсмановића? – питала је адвоката судија Ната Месаровић.

– Да, наравно – одговорио је Делибашић.

Суђење се наставља данас, када ће се суду обратити браниоци Бранислава Безаревића, Саше Пејаковића и Жељка Тојаге.