Traže oslobađajuću presudu

Branioci Vladimira Milisavljevića zvanog Budala, Ninoslava Konstantinovića, Sretka Kalinića, Milana Jurišića i Dušana Krsmanovića predložili su juče Specijalnom sudu da donese oslobađajuću presudu u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Advokat Aleksandar Popović, branilac Milisavljevića, ocenio je da njegov klijent nije imao motiv da bude član zavere u ubistvu premijera i da nema dokaza koji potvrđuju da je on bio vozač "pasata" kojim su atentatori stigli u Ulicu admirala Geprata i kasnije pobegli prema Novom Beogradu. On je ukazao da svi očevici dešavanja u toj ulici na dan atentata opisuju različito od onoga što piše u optužnici i da čak devet ljudi tvrdi da je čulo tri, a ne dva hica. Popović je zaključio da su sudski veštaci "postavljali" telo premijera u sve moguće položaje kako bi dobili svoj "nalaz po zadatku".

Popović smatra nedopustivim ocenu tužioca Jovana Prijića da je "svedok Kujo Kriještorac ubijen zato što je prepoznao Vladu Budalu". Popović je naveo da bi braniocima bilo u interesu da je Kriještorac došao na sud, jer bi svojim pitanjima osporili njegov iskaz.

Dragoljub Đorđević, drugi Milisavljevićev branilac, protestovao je zato što je tužilac njegovog klijenta u čitavoj završnoj reči pominjao po nadimku Vlada Budala, podsećajući da je obaveza svih uvažavanje ličnosti okrivljenih. Đorđević je stručno analizirao statuse svedoka saradnika zaključujući da nijedan od njih četvorice nije ispunio zakonski uslov za to. "Reč je o osobama koje će reći bilo šta da sebe spasu", kazao je branilac predlažući sudu da izdvoji iz predmeta iskaze svih svedoka saradnika.

– Nije utvrđeno ko je nalogodavac, ali ni ko je izvršilac ubistva premijera. Zbog proteka vremena od četiri godine i orkestrirane kampanje protiv optuženih, pravda je naivno selektivna. Istraga je skrenuta sa ciljem da se nikada ne sazna ko je ubio našeg premijera – kazao je Đorđević tražeći oslobađajuću presudu za Milisavljevića, koji je u bekstvu.

Teorija trećeg metka

Olivera Đorđević, branilac Konstantinovića, zaključila je da njen klijent nije osoba "tog kalibra da bi mogla da učestvuje u atentatu na premijera" i da nema dokaza da je on bio u kancelariji iz koje je pucano. Predložila je da sud donese "jedinu pravednu odluku – oslobađajuću presudu".

Advokat Aleksandar Đorđević ocenio je da nije jasna uloga njegovog klijenta Sretka Kalinića, jer se ne zna šta mu se tačno stavlja na teret.

– Za Sretka se ne zna gde je bio u vreme atentata, jer ga niko nije video – kaže Đorđević.

On je podsetio da su još po Dušanovom zakoniku rušene kuće osumnjičenima, da je malo verovatno da je zgrada u Šilerovoj ulici srušena zato što je bila bespravno sagrađena i da su njeni vlasnici Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni u obračunu sa policijom. Đorđević je govorio i o akciji "Sablja" koju je sud ocenio neustavnom, kao i o izjavama pojedinih zvaničnika da će se osvetiti zbog smrti premijera.

Advokat Aleksandar Zarić, Jurišićev branilac, izneo je teoriju po kojoj je premijer Đinđić ubijen hicem ispaljenim iz srušene zgrade u Nemanjinoj ulici iz oružja velikog kalibra, koje je na njegovom telu ostavilo ulaznu ranu znatno veću od one na telu telohranitelja Milana Veruovića. Druga dva hica, dodao je, ispaljena su iz Ulice admirala Geprata da bi se skrenula pažnja i omogućilo nesmetano bekstvo pravom atentatoru.

On je podsetio da su pantalone koje je premijer nosio na dan atentata nestale, navodeći da su zapravo sakrivene jer bi se u suprotnom dokazalo da je postojao i treći metak kojim je premijer pogođen u noge. Zarić je detaljno osporavao nalaze domaćeg tima veštaka, rekavši da je doktor sudske medicine Dušan Dunjić imao tapiju na predmet "Đinđić" i da je zbog toga izbio sukob među obducentima. Branilac je rekao da nema dokaza da je Milan Jurišić čuvao parking mesto Milisavljeviću, u Ulici admirala Geprata, tražeći oslobađajuću presudu za njega. Jurišić je, kao i Konstantinović, Milisavljević i Kalinić, već četiri godine u bekstvu, a traga se i za Milošem Simovićem.

Krsmanovićev advokat Veljko Delibašić zasnovao je završnu reč na psihijatrijskom nalazu, koji njegovog klijenta opisuje kao emocionalno nestabilnu osobu niske inteligencije, podložnog manipulacijama, koji je zbog nesrećnog detinjstva bio fasciniran carstvom Dušana Spasojevića.

– Zar stvarno mislite da je polupismeni Krsmanović, koji je jedva sa dobrim uspehom završio osnovnu školu, mogao da zaključi da Spasojević ne radi za državu već za sebe? On nije imao želju da bude deo zavere. Verovao je da radi za Državnu bezbednost. Mislio je da će dobiti službenu legitimaciju – rekao je Delibašić.

Krsmanovićeva dilema

Dok su se novinari smejali, Delibašić je pričao kako je njegov klijent "u strahu od zveri u liku Spasojevića, u trenutku pokušaja atentata kod ,Beogradske arene’ bio u dilemi da li da spasava sebe ili Đinđića, pa je namerno sa zakašnjenjem javio o nailasku kolone na autoputu". Delibašić je objasnio veliku dilemu svog klijenta time što je odrastao u Srbiji podeljenoj na pola po svim pitanjima – da li je Miloš Obrenović, ubivši Karađorđa, bacio prokletstvo na Srbiju ili ne, da li je Tito bio najveći sin naših naroda ili zločinac, da li je Draža Mihailović bio patriota ili zlikovac. Tako je i "Krsmanović bio u dilemi u vezi sa Đinđićem i u glavi mu je bio haos, on jednostavno nije mogao da se opredeli za ispravnu opciju".

– On je nenaoružan stajao kod Železničke stanice i ništa nije uradio osim što je znao da se sprema atentat, a nije prijavio. Pošto za to nije optužen, predlažem da ga oslobodite. Jeste da je bio zadužen da nađe lokaciju sa koje bi se pucalo, ali nije on našao tu kancelariju. On je spasao život babi iz Birčaninove rekavši Spasojeviću da ga je u toj zgradi videlo mnogo ljudi. Da je rekao da ga je videla samo baba, Spasojević bi ubio tu babu. Pošto je Krsmanović optužen i za pokušaj ubistva Veruovića, mogu da kažem da tu, ne da nema umišljaja, nego nema ni nehata. Postoji mogućnost da ćete pogrešiti i mog branjenika proglasiti krivim za ubistvo Đinđića. Onda vas molim da to bude ispod zakonskog minimuma – kazao je Delibašić na kraju završne reči.

Podsećamo, Dušan Krsmanović priznao je sve za šta je optužen tokom istrage, ali ne i na suđenju, gde se branio ćutanjem, ne priznajući ništa. Može se zaključiti da je juče umesto njega to učinio njegov advokat, koji je do sada iskaz svog klijenta objašnjavao strahovitom torturom u policiji.

– Da li ste sigurni da vi branite Krsmanovića? – pitala je advokata sudija Nata Mesarović.

– Da, naravno – odgovorio je Delibašić.

Suđenje se nastavlja danas, kada će se sudu obratiti branioci Branislava Bezarevića, Saše Pejakovića i Željka Tojage.