Политичарке освајају југоисточну Европу

На Балкану никада није било оволико утицајних жена. Оне одлучују о најважнијим државним питањима у Словенији, Хрватској, Републици Српској и на Косову.

„Ово је врло важан дан за Словенију. Обећавам вам да ће ово бити крај политици подела, деградирања и страха. Обећавам вам дијалог, сарадњу и поштовање наших грађана”, изјавила је премијерка Аленка Братушек.

„Као жена, надам се да ћу донети нови дах и димензију институцијама Републике Српске”, рекла је Жељка Цвијановић, премијерка.

„Моћ жена у политици је, по мени, суптилна моћ. То је позитивна промена која се дешава у нашој земљи и земљама региона и света које су женама пружиле прилику”, рекла је Атифете Јахјага, председница Косова.

У Хрватској је доскора премијерка била Јадранка Косор а сада је министарка спољних и европских послова Весна Пусић. Она каже: „Ако никада нисте имали жену председника, жену премијера, ако никада нисте видели, на пример, жену пилота, онда ћете мислити да је то немогуће.

Али, када људи једном виде да може другачије, то с временом постаје нормално, прихватљиво. Добро је да се тако нешто дешава у региону и поносна сам на све те даме”.

Деведесетих су на најодговорнијим местима били мушкарци, али сада уз подстицај ЕУ на положаје долазе жене за које се сматра да су прилагодљивије и мање националистички оријентисане. У свету су утицајне жене уобичајена појава.

Свако се одмах сети Ангеле Меркел па онда Маргарет Тачер, па јужноамеричких и азијских политичарки. А код нас жене још морају да се доказују, нарочито оне које добијају функције у време кризе када и неки мушкарци дижу руке од функција које су им раније следовале.

Да ли и у региону југоисточне Европе жене заузимају водеће позиције? Жарко Требјешанин, психолог, каже да је то, када би се мало проширила визура – варка.

„Колико има министарки или посланица у парламенту? Требало би да буде половина жена, али није тако. То што их је сада више на руководећим положајима је утицај Европе и њихових стандарда и захтева. Сигурно има везе и с кризом. Жене су савесније и одговорније. Избор не мора да буде толико свестан, односно људи могу инстинктивно да одлучују да женама дају најодговорнија места. Ипак, вероватно се при томе рачуна да жене изазивају мању агресију у бирачком телу и да је то добро у временима када се доносе непопуларне одлуке. Сматра се, такође, да ће жене имати више такта и обзирности. На пример, у Шпанији има више жена на министарским местима, а тамо је незадовољство довело и до великих демонстрација и уличних сукоба.”

Владимир Вулетић, социолог, потврђује да је тренд све већа присутност жена у политици.

„Али, још су мушкарци заступљенији на положајима који доносе моћ и богатство.” Он објашњава да је присутна је идеја да су жене недовољно заступљене на управљачким положајима због бриге о породици, јер су другачије посматрале ко треба да се жртвује.

„Међутим, у последњих десет година се то променило јер су вођене кампање. И комунизам је доста учинио за еманципацију жена. У то време је Милка Планинц била југословенска премијерка.”

Вулетић каже да је добро што је више жена на положајима.

„Оне су сталоженије, а и праведно је јер их је половина. Систем тера људе да се понашају у складу с њим, па се тако живот води по кафанама а жене нису спремне на то, и потребно је више времена да се то промени. Али, не може све спонтано да се деси, нешто се мора мењати и законима. Зато је кампања која обавезу да се мање заступљен пол представи с 30 одсто добра.”

Бранко Радун, политички аналитичар, мисли да је присуство жена у политици тренд и мало помодна ствар.

„Нису победиле на изборима већ се бирају као компромисно решење. Али, сада у кризи је боље истурити жену. И Обама ће као афроамериканац, интелектуалац и левичар у кризи мало отупити оштрицу.”

Радун каже да је на руководећим положајима било мало жена јер исти богати и моћни воде политику.

„Жене које се доводе на положаје нису особе од ауторитета, али некада то нису ни мушкарци. Оне се на положај доводе као компромис. Ако се жена доведе и на место премијера то неће променити њихов положај у друштву. Увођење жена у политику делује маркетиншки. Ако се жене доводе у парламент то се коментарише као да је дошла преко рођачке везе или ’кревета’. Али, чак и такве се могу показати као способније од мушкараца. Неке жене ће бити барем као мушкарци, али неће бити горе. Иначе, о мушкарцима политичарима мислим све најгоре, чак и у региону..”