Олакшање у Бору

Бор – Борани су са великим олакшањем примили вест да је, након великих натезања и чак уцена, раскинут уговор са румунским "Купромом". Сада су и они и њихови стручњаци (и они још активни и они у пензији) убеђени да се нова грешка у новој приватизацији Комбината бакра Бор не може и не сме поновити. Сви су за то да се у наставак приватизације крене много спремније, да се изабере прави купац и у што краћем року искористи врла повољна прилика на тржишту бакра у свету.

Већина је за нови тендер са новом методом приватизације, али није мали број ни оних који сматрају да се и са "Ист поинтом" може направити добар посао. Под условом да се са власником ове компаније Зораном Дракулићем постигне прецизан договор и провери колико је он заиста спреман, као што је ових дана обећавао у медијима, да одмах уложи новац за имовину борске компаније (340 милиона динара) и да садашњу годишњу производњу бакра од 15.000 тона "за кратко време" увећа на 120.000 тона, као и да за две године уведе потпуно нову технологију у овдашњу Топионицу.

Никоме није ни на крај памети да би баш сада, када су услови за брз опоравак повољнији него икад, борски комбинат због тренутно великих тешкоћа у производњи могао отићи у стечај.

– Нико нормалан не би требало да размишља о томе – каже Драган Алексић, председник Јединствене синдикалне организације борског комбината бакра. – Било би то и срамно и глупо јер је свакоме јасно да нико из Бора није крив што је неко неодговорно водио приватизацију и изабрао "Купром" који није био кадар да обезбеди новац. Да је стратегија била добра "Купром" никада не би био ни изабран за купца – сматра Алексић.

Помоћ Бору у избору праве стратегије приватизације сада нуде и  његови бивши успешни руководиоци и стручњаци. "Политици" су се обратили и неки од најпознатијих међу њима: др Милован Милутиновић, Јован Жикић, Јован Милошевић и проф. др Недељко Магдалиновић. Треба, кажу, прежалити све што је изгубљено, не прозивајући више никога, и кренути одмах у нову приватизацију и обнову, уз много веће ангажовање државе и наших признатих стручњака. Меродавни из владе могли би покренути један такав скуп на коме би се демократски, стручно и одговорно тражило и нашло најбоље решење за приватизацију борског комбината, подједнако добро и за ову компанију, за Тимочку крајину и Србију. Вреди се потрудити, јер је утврђено да Србија има довољно руде бакра, чак и више него што је ископано и прерађено у минуле 104 године.

Најупућенији у технологију производње међу саговорницима "Политике" проф. др Недељко Магдалиновић, академик техничких наука и декан Факултета за менаџмент у Зајечару при Мегатренд универзитету, каже да би у избору новог власника требало водити рачуна и о његовој спремности да прати и примењује најсавременију технологију у рударству и металургији од које највише зависе продуктивност и економичност.

Наши саговорници кажу да је учињена велика грешка што је у борском комбинату у новембру 2001. године, без икакве потребе, уведена принудна државна управа. Тада су из Бора и Мајданпека протерани многи добри стручњаци и производња је, највише због нестручног руковођења, непрекидно падала: прошле године била је готово четири пута мања него у време санкција и седам пута мања него 1989. године.

Сасвим су, међутим, добри изгледи да нова приватизација буде и много правичнија него садашња. Наши саговорници су потпуно убеђени да држава као главни поверилац (на њу и њена јавна предузећа отпада више од 70 одсто свих потраживања од борског комбината) добије у посед добру количину акција и да тако успешно дугорочно надгледа своје рудно благо. А ваљало би да акције добију и сви садашњи и бивши радници, који су минулом приватизацијом били у томе прикраћени.

Најважније је да бакра има и да ће производња, по свим стручним прогнозама, још дуго бити исплатива. Треба само створити услове да се изабере прави власник, да се бакар ископа и да се борским комбинатом опет, као некада, успешно газдује.

-------------------------------------------------------------------------

Прилика за домаће прерађиваче

Као купци дела акција државе у укупној вредности борског комбината могли би да се појаве и домаћи прерађивачи бакра и тиме обезбеде неопходну сировину. Тако мисли Божин Јовановић, бивши успешни директор борске компаније и директор Пословне заједнице "Југобакар". Он подсећа да су наши прерађивачи годинама улагали у борски комбинат: у одржавање текуће производње, припрему извоза, геолошка истраживања, у изградњу рудника бакра "Велики Кривељ". Сразмерно улогу, свако је од продаје извозног производа добијао део зараде и – сви су били задовољни.

Зашто тако не би опет било?