Olakšanje u Boru

Bor – Borani su sa velikim olakšanjem primili vest da je, nakon velikih natezanja i čak ucena, raskinut ugovor sa rumunskim "Kupromom". Sada su i oni i njihovi stručnjaci (i oni još aktivni i oni u penziji) ubeđeni da se nova greška u novoj privatizaciji Kombinata bakra Bor ne može i ne sme ponoviti. Svi su za to da se u nastavak privatizacije krene mnogo spremnije, da se izabere pravi kupac i u što kraćem roku iskoristi vrla povoljna prilika na tržištu bakra u svetu.

Većina je za novi tender sa novom metodom privatizacije, ali nije mali broj ni onih koji smatraju da se i sa "Ist pointom" može napraviti dobar posao. Pod uslovom da se sa vlasnikom ove kompanije Zoranom Drakulićem postigne precizan dogovor i proveri koliko je on zaista spreman, kao što je ovih dana obećavao u medijima, da odmah uloži novac za imovinu borske kompanije (340 miliona dinara) i da sadašnju godišnju proizvodnju bakra od 15.000 tona "za kratko vreme" uveća na 120.000 tona, kao i da za dve godine uvede potpuno novu tehnologiju u ovdašnju Topionicu.

Nikome nije ni na kraj pameti da bi baš sada, kada su uslovi za brz oporavak povoljniji nego ikad, borski kombinat zbog trenutno velikih teškoća u proizvodnji mogao otići u stečaj.

– Niko normalan ne bi trebalo da razmišlja o tome – kaže Dragan Aleksić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije borskog kombinata bakra. – Bilo bi to i sramno i glupo jer je svakome jasno da niko iz Bora nije kriv što je neko neodgovorno vodio privatizaciju i izabrao "Kuprom" koji nije bio kadar da obezbedi novac. Da je strategija bila dobra "Kuprom" nikada ne bi bio ni izabran za kupca – smatra Aleksić.

Pomoć Boru u izboru prave strategije privatizacije sada nude i  njegovi bivši uspešni rukovodioci i stručnjaci. "Politici" su se obratili i neki od najpoznatijih među njima: dr Milovan Milutinović, Jovan Žikić, Jovan Milošević i prof. dr Nedeljko Magdalinović. Treba, kažu, prežaliti sve što je izgubljeno, ne prozivajući više nikoga, i krenuti odmah u novu privatizaciju i obnovu, uz mnogo veće angažovanje države i naših priznatih stručnjaka. Merodavni iz vlade mogli bi pokrenuti jedan takav skup na kome bi se demokratski, stručno i odgovorno tražilo i našlo najbolje rešenje za privatizaciju borskog kombinata, podjednako dobro i za ovu kompaniju, za Timočku krajinu i Srbiju. Vredi se potruditi, jer je utvrđeno da Srbija ima dovoljno rude bakra, čak i više nego što je iskopano i prerađeno u minule 104 godine.

Najupućeniji u tehnologiju proizvodnje među sagovornicima "Politike" prof. dr Nedeljko Magdalinović, akademik tehničkih nauka i dekan Fakulteta za menadžment u Zaječaru pri Megatrend univerzitetu, kaže da bi u izboru novog vlasnika trebalo voditi računa i o njegovoj spremnosti da prati i primenjuje najsavremeniju tehnologiju u rudarstvu i metalurgiji od koje najviše zavise produktivnost i ekonomičnost.

Naši sagovornici kažu da je učinjena velika greška što je u borskom kombinatu u novembru 2001. godine, bez ikakve potrebe, uvedena prinudna državna uprava. Tada su iz Bora i Majdanpeka proterani mnogi dobri stručnjaci i proizvodnja je, najviše zbog nestručnog rukovođenja, neprekidno padala: prošle godine bila je gotovo četiri puta manja nego u vreme sankcija i sedam puta manja nego 1989. godine.

Sasvim su, međutim, dobri izgledi da nova privatizacija bude i mnogo pravičnija nego sadašnja. Naši sagovornici su potpuno ubeđeni da država kao glavni poverilac (na nju i njena javna preduzeća otpada više od 70 odsto svih potraživanja od borskog kombinata) dobije u posed dobru količinu akcija i da tako uspešno dugoročno nadgleda svoje rudno blago. A valjalo bi da akcije dobiju i svi sadašnji i bivši radnici, koji su minulom privatizacijom bili u tome prikraćeni.

Najvažnije je da bakra ima i da će proizvodnja, po svim stručnim prognozama, još dugo biti isplativa. Treba samo stvoriti uslove da se izabere pravi vlasnik, da se bakar iskopa i da se borskim kombinatom opet, kao nekada, uspešno gazduje.

-------------------------------------------------------------------------

Prilika za domaće prerađivače

Kao kupci dela akcija države u ukupnoj vrednosti borskog kombinata mogli bi da se pojave i domaći prerađivači bakra i time obezbede neophodnu sirovinu. Tako misli Božin Jovanović, bivši uspešni direktor borske kompanije i direktor Poslovne zajednice "Jugobakar". On podseća da su naši prerađivači godinama ulagali u borski kombinat: u održavanje tekuće proizvodnje, pripremu izvoza, geološka istraživanja, u izgradnju rudnika bakra "Veliki Krivelj". Srazmerno ulogu, svako je od prodaje izvoznog proizvoda dobijao deo zarade i – svi su bili zadovoljni.

Zašto tako ne bi opet bilo?