Београд нуди надгледану аутономију за Космет

Mисија Савета безбедности Уједињених нација, чији је циљ да пре расправе о будућем статусу Косова провери ситуацију на терену, разговарала је јуче у Београду са највишим српским званичницима. Чланови петнаесточлане мисије, коју предводи белгијски амбасадор при УН Јохан Вербеке, састали су се прво са премијером Србије Војиславом Коштуницом, а, потом, са председником Борисом Тадићем. Разговарали су и са представницима неколико невладиних организација, као и са представницима парламентарних странака. Председник Владе Србије Војислав Коштуница рекао је члановима мисије Савета безбедности УН да Србија нуди надгледану аутономију као "решење које не затвара могућности", за будући статус Косова, изјавио је саветник премијера Александар Симић.

Симић, који је и члан државног преговарачког тима, рекао је агенцији Бета да би, с друге стране, прихватање предлога изасланика УН Мартија Ахтисарија о надзираној независности за Покрајину значило кршење међународног права и Повеље УН.

Према његовим речима, такво решење би такође затворило и сваку другу могућност, јер је реч о опцији коју касније није могуће изменити.

Симић је додао да је амбасадорка Велике Британије Карин Пирс на састанку изложила своје схватање да Резолуција 1244 УН не опредељује питање статуса Покрајине, већ даје мандат Унмику да створи привремене институције самоуправе и омогући разговор о статусу чији исход није унапред предвиђен Резолуцијом усвојеном 1999. године.

Коштуница је на то рекао да се не слаже са таквом интерпретацијом, али да чак и ако се допусти могућност да таква интерпретација постоји, Савет безбедности мора да буде везан вишим актом – Повељом УН.

Симић је додао да је британска амбасадорка рекла да је генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер оценио да би, у случају прихватања надгледане аутономије коју предлаже Србија, то решење морао да спроводи велики број војника, а да НАТО нема довољно трупа за такве намене.

Коштуница је казао да је услов НАТО-а за престанак агресије на СРЈ 1999. године било повлачење српских снага и да је сада НАТО у обавези да гарантује мир и безбедност, као и да питање броја војника не може опредељивати статус Косова.

Симић је додао да је амбасадор САД у СБ Залмеј Халилзад питао шта ће Србија урадити ако СБ усвоји основне елементе Ахтисаријевог плана. Према његовим речима, Коштуница је на то рекао да је хипотетичко питање "крајње невероватно", као и да је "невероватно да би СБ могао да донесе резолуцију која би прекршила Повељу УН. Председник владе је додао да на хипотетичка питања не може да даје одговоре јер постоји Резолуција 1244.

Симић је казао да је француски амбасадор при УН Жан Марк де ла Саблијер оценио да је реч о тешким питањима и у основи поставио ствари као контрадикцију два важна правна принципа – принципа поштовања Повеље УН која гарантује интегритет и суверенитет држава, али и право народа на самоопредељење.

Коштуница је одговорио да се право народа на самоопредељење односи на нације, а не националне мањине и да се право народа на самоопредељење односи на народе који су живели под колонијалном управом што није случај са косовским Албанцима.

Коштуница је такође говорио о стварном стању на Косову и Метохији и изнео "убедљиве податке" који илуструју како се не поштује Резолуције 1244 СБ УН, усвојена 1999. године, изјавио је саветник премијера Слободан Самарџић, иначе координатор државног преговарачког тима за Косово и Метохију. Такође, говорио је о положају Срба који су остали на Косову, бројним киднаповањима, убиствима, ограниченом кретању, разарању стамбених објеката, цркава и уопште српског духовног наслеђа.

Владета Јанковић, такође саветник премијера, изјавио је, како преноси Бета, да је сувише рано за процене да ли у мисији Савета безбедности УН постоји већинско расположење о статусу Косова, али да већина амбасадора том проблему приступа без предрасуда.

"Занимљиво је и карактеристично што је један од присутних амбасадора, из Јужне Африке, рекао: ′Живели смо у убеђењу да постоје само два решења – статус кво и предлог Мартија Ахтисарија, а сад видимо да постоји и трећа могућност′", навео је Јанковић речи јужноафричког дипломате. Саветник премијера је оценио да је то знак "бар отворености за аргументе, ако не и више од тога".

Јанковић је указао на то да је међу осталим питањима постављеним на састанку било и једно "можда недобронамерно интонирано", како Београд замишља живот са Албанцима с обзиром на историју сукоба и анимозитета.

Амбасадорима је, додао је он, речено да живот у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, на југу централне Србије, не представља проблем и да је то најбољи доказ да се може живети заједно, ако постоји добра воља.

Поменут је аргумент и да у Београду живе десетине хиљада Албанаца без проблема, као и да је десетак хиљада Албанаца тражило медицинску помоћ и претходних година ставило судбину у руке београдских лекара, што су докази да поверење постоји у најширим слојевима, рекао је Јанковић.

У разговору са члановима Мисије СБ, председник Србије Борис Тадић пренео је да за Србију није прихватљива независност Косова, као ни план изасланика УН Мартија Ахтисарија, који није резултат компромиса. "Ми за Косово и Метохију предлажемо пуну аутономију унутар Србије у оквиру које треба да се пронађе решење прихватљиво за обе стране", рекао је Тадић, пошто су се амбасадори земаља чланица СБ УН интересовали како Србија види будући статус Косова и шта би био компромис који Србија предлаже.

У саопштењу Тадићевог кабинета наводи се да је председник Србије истакао да је Србија демократска земља и изразио уверење да сви њени грађани, укључујући и косовске Албанце, могу у њој да остваре сва своја права. "Тадић је нагласио да ће Србија бранити територијални интегритет и суверенитет земље дипломатским, правним и мирним средствима не заборављајући европску перспективу", пише у саопштењу.

Председник Србије је, такође, нагласио да Срби који су остали у покрајини живе у изузетно тешким условима у којима не остварују основна људска права и немају елементарну безбедност и слободу кретања. "Тадић је рекао да је лично био сведок тешког живота Срба у енклавама Церница, Шилово, Велика Хоча, Ораховац, Гораждевац и другим и изразио наду да ће Мисија СБ УН поред разговора у институцијама Србије и привременим институцијама Косова и Метохије посветити пажњу и разговорима са људима који живе у тим местима", пише у саопштењу.

Председник Србије је указао и на континуиране нападе на Србе и њихову имовину, као и на верске објекте Српске православне цркве на Косову.

Мисија СБ УН данас борави на Косову и Метохији где ће разговарати и са представницима косовских Срба и Албанаца.
Б. Чпајак

--------------------------------------------------------------------------

Којен: Српски предлог најзад равноправан опцији независности

Координатор државног преговарачког тима Леон Којен, како се наводи у саопштењу из Владе Србије, представио је план Београда за суштинску аутономију Косова и Метохије.

Којен је после састанка за ТВ Б92 изјавио да се српски предлог суштинске аутономије за јужну покрајину најзад равноправно третира са опцијом независности. Он је подсетио да суштинска аутономија, између осталог, подразумева страно војно присуство на Косову, али без албанских оружаних снага, као и контролу граница, заштиту српског верског и културног наслеђа и заштиту људских права, "То је један минимум важних надлежности које Србија задржава за себе. Сам Ахтисари и његови сарадници за свих 14, 15 месеци преговора апсолутно нису хтели да посвете никакву пажњу нашем предлогу суштинске аутономије за Косово", рекао је Којен.
Танјуг

-------------------------------------------------------------------------

Димитријевић: Показали вољу да пронађу излаз

Мисија СБ разговарала је јуче и са представницима неколико невладиних организација у амбасади Белгије. Међу представницима невладиних организација били су функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе Горан Свилановић, копредседница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт и директор Београдског центра за људска права Војин Димитријевић. Састанку је присуствовала и представница Удружења киднапованих и несталих на Косову и Метохији Верица Романовић.

Према ономе што је Танјугу рекао директор Београдског центра за људска права Војин Димитријевић, мисија је, у разговору са представницима невладиних организација, показала вољу да нађе излаз за решавање ситуације на Косову и Метохији уз уважавање интереса и Срба и Албанаца.

Димитријевић је оценио да међу дипломатама УН постоји оптимизам за повратак расељених са Косова, додавши да они који подржавају план Мартија Ахтисарија у том документу виде "више елемената за повратак, него што би то могла да пружи нека дивља ситуација, каква би била без тог плана".

-------------------------------------------------------------------------

Вербеке: Србија не прети насиљем

Основни задатак Мисије Савета безбедности Уједињених нација је да прикупи информације и да се припреми за доношење одлуке о статусу, изјавио је њен шеф белгијски амбасадор при УН Јохан Вербеке. "Одлука ће бити донета касније у Њујорку, а ја у овој фази не бих да прејудицирам исход", рекао је Вербеке после састанака са председником Србије Борисом Тадићем, премијером Војиславом Коштуницом, представницима странака и цивилног сектора.

"Могу да потврдим да је премијер Коштуница артикулисао идеју о надгледаној аутономији, што је користан додатак. Добили смо писани документ који ћемо однети у Њујорк на даље разматрање", рекао је Вербеке додавши да су представници 15 чланица Савета разумели да у Србији "постоји воља да се ово питање реши без насиља и без претњи насиљем".

Белгијски амбасадор признао је да је време које ће дипломате провести у Србији кратко, али је додао и да је оваква мисија "приличан изузетак". Из Приштине, Мисија ће отпутовати у Беч, где је планиран разговор са изаслаником генералног секретара УН Мартијем Ахтисаријем.
В. Р.