Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чињеницама против заблуда о мозгу

Чињеницама против заблуда о мозгу
Мозак чини два одсто људске тежине и троши 20 одсто кисеоника и енергије (Фото www.interactive-biology.com)

Није тачно да људи користе само десет одсто својих нервних ћелија. Мозак је у целини активан!

Ове и још многе друге заблуде и истине о нервном систему од јуче су представљене на изложба постера „Митови у неуронаукама”, у Галерији науке и технике САНУ, под окриљем фестивала „Недеља свести о мозгу”.

Студентска секција Друштва за неуронауке Србије организовала је поставку у оквиру фестивала, који је такође јуче почео, како би разбила честе митове о „малим сивим ћелијама” и открила неке од важних чињеница у овој области. Неке од истина су и да мозак чини два одсто људске телесне тежине и троши 20 одсто кисеоника и енергије, као и да мала количина стреса, на пример, кратак рок за спремање испита, поспешује размишљање, али да дуготрајна изложеност стресу штети мозгу и може да поремети памћење.

– Хтели смо да људима укажемо на чињенице на основу којих треба да формирају мишљења о најпопуларнијим темама у неуронауци – објашњава Снежана Станковић, организатор фестивала „Недеља свести о мозгу”.

Она истиче да се у медијима и иначе у лаичкој јавности научна истраживања поједностављују и преувеличавају. Зато поставка скреће пажњу на то да „полне разлике мозга не значе боље интелектуалне способности или другачије понашање”.

– Извесне разлике између мушког и женског мозга постоје, али проблем је што се разлике истичу у негативном контексту – додаје Станковићева.

Посетиоци изложбе ће недоумице у вези са нервним системом моћи да разреше у разговору са Станковићевом и осталим члановима Студентске секције Друштва за неуронауке Србије, иначе студентима медицине, биологије и психологије. Госте галерије очекује и партија шаха, односно право да повуку потез и тако сиву масу држе у „кондицији”. Академци ће за најстарије грађане приредити и радионице које објашњавају природу једног неуролошког прегледа.

Истовремено са овом поставком, на истом месту одржава се и изложба мозгова у формалину, чији је аутор професор др Милица Скендер-Газибара. Ови експонати су музејски препарати које су уступили Институт за патологију Медицинског факултета и Ветеринарски факултет. Поред препарата истакнут је и рад Алоиза Алцхајмера, односно цртеж синдрома који је по њему назван.

Поменуте поставке трајаће до 16. марта. Научнопопуларни фестивал „Недеља свести о мозгу” одржава се ове седмице у Београду и Новом Саду под слоганом  „Сви мозгови на једном месту”. Манифестација укључује предавања лекара и професора из области неуронаука, сусрете стручњака и лаика, као и отварање врата универзитетских и болничких лабораторија за ширу јавност. Програм је намењен свим заинтересованим посетиоцима без обзира на узраст и образовање како би се што већем броју људи приближила нова знања о мозгу.

----------------------------------------------

Лоше вести за ноћобдије

Изложба подучава посетиоце да се људски мозак стално мења под утицајем искуства. Здрав мозак губи релативно мало неурона чак и са годинама. Неки од постера, међутим, потврђују лоше вести за ноћобдије и зависнике од мноштва прозора на рачунарским екранима. Наука не подржава тренд такозваног мултитаскинга, обављања различитих послова истовремено, јер је капацитет мозга за истовремену обраду више од једног задатка – ограничен. Опет, дубок сан, преко потребан за одмор и успешно савладавање градива, јавља се рано током ноћи, што не иде у прилог ђацима и студентима који лежу у ситне сате.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.