Фискални савет: Расте буџетски дефицит

Минус у државној каси у 2013. години биће, по свему судећи, већи од планираних 3,6 одсто. По оптимистичком сценарију, што значи уз услов да се побољшају јавни приходи у наредном периоду, дефицит ће износити најмање око 4,5 одсто БДП-а. Уколико се на то додају и нови расходи државе попут „Железаре” и дугова Фонда за заштиту животне средине, који се према најавама неће књижити као дефицит, стварни буџетски мањак у овој години достићи ће и пет одсто БДП-а, саопштио је Павле Петровић, председник Фискалног савета процењујући пред новинарима фискалне изазове за ову и наредну годину.

– У прва два месеца ове године дефицит републичког буџета достигао је забрињавајућих 35 милијарди динара што је последица смањења јавних прихода, посебно ПДВ-а. Очекујемо побољшања у наредним месецима, али не толика да се преокрене тренд раста дефицита. Крајем прошле године промењен је систем наплате ПДВ-а, а очекујемо да ће један део јавних прихода, који је изостао почетком године, бити надокнађен у наредним месецима, оценио је Поповић.

Да би се избегла криза јавног дуга дефицит у 2014. мора да се смањи, а за то још не постоји спреман план. То смањење би требало да износи 1,5 до два процентна поена БДП-а у односу на ову годину. Фискални савет је израчунао да је „проблематично” 400-450 милиона евра што је сразмерно реалном смањењу плата и пензија за око пет одсто или повећању ПДВ-а за додатна два процентна поена. Оцена Савета је да је боље да, уместо ових мера, већ у првој половини ове године започну реформе и промене неки закони попут оног о финансирању локалне самоуправе. Да би се оствариле поменуте уштеде потребно је, а и закон то налаже, да влада већ у априлу представи први оквир буџета за 2014. годину који би садржао кредибилан план за смањење дефицита. „Уколико уђемо у лето с високим нивоом дефицита, биће извесно да повратка нема и да ће влада констатовати да више ништа не може да се уради”, саопштио је Петровић.

Јавни дуг је на крају 2012. године премашио 18 милијарди евра што је 63 одсто БДП-а, а подаци Фискалног савета показују да је само током прошле године тај минус увећан за преко три милијарде евра чиме је његово учешће у БДП-у повећано за преко 13 процентних поена. С обзиром на то да су средином фебруара емитоване обвезнице у вредности 1,5 милијарди долара, дуг се још повећао. Овај тренд раста јавног дуга је неодржив и сигурно ће довести до кризе, а законска обавеза владе је да започне програм његовог смањења.

– То што је Министарство финансија саопштило да се јавни дуг у јануару смањио на испод 60 одсто привременог је карактера и није неуобичајено. Слично се десило и у фебруару 2012. године. Почетком године плати се нека велика рата, а затим се држава поново задужи. Што се тиче предлога Министарства финансија од пре два дана да се превремено отплати спољњи дуг у износу од 430 милиона долара ту се не ради о смањењу дуга, већ о управљању јавним дугом, тачније заменом скупљег дуга јевтинијим – рекао је председник Фискалног савета.

По њему, тренутно олакшано задуживање представља опасност да влада одустане од политике смањења дефицита и спровођења реформи. Нижа каматна стопа на задуживање последица је пада светских камата. Ти трендови могу лако и брзо да се преокрену због чега би наш финансијски положај био још тежи.