Fiskalni savet: Raste budžetski deficit

Minus u državnoj kasi u 2013. godini biće, po svemu sudeći, veći od planiranih 3,6 odsto. Po optimističkom scenariju, što znači uz uslov da se poboljšaju javni prihodi u narednom periodu, deficit će iznositi najmanje oko 4,5 odsto BDP-a. Ukoliko se na to dodaju i novi rashodi države poput „Železare” i dugova Fonda za zaštitu životne sredine, koji se prema najavama neće knjižiti kao deficit, stvarni budžetski manjak u ovoj godini dostići će i pet odsto BDP-a, saopštio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta procenjujući pred novinarima fiskalne izazove za ovu i narednu godinu.

– U prva dva meseca ove godine deficit republičkog budžeta dostigao je zabrinjavajućih 35 milijardi dinara što je posledica smanjenja javnih prihoda, posebno PDV-a. Očekujemo poboljšanja u narednim mesecima, ali ne tolika da se preokrene trend rasta deficita. Krajem prošle godine promenjen je sistem naplate PDV-a, a očekujemo da će jedan deo javnih prihoda, koji je izostao početkom godine, biti nadoknađen u narednim mesecima, ocenio je Popović.

Da bi se izbegla kriza javnog duga deficit u 2014. mora da se smanji, a za to još ne postoji spreman plan. To smanjenje bi trebalo da iznosi 1,5 do dva procentna poena BDP-a u odnosu na ovu godinu. Fiskalni savet je izračunao da je „problematično” 400-450 miliona evra što je srazmerno realnom smanjenju plata i penzija za oko pet odsto ili povećanju PDV-a za dodatna dva procentna poena. Ocena Saveta je da je bolje da, umesto ovih mera, već u prvoj polovini ove godine započnu reforme i promene neki zakoni poput onog o finansiranju lokalne samouprave. Da bi se ostvarile pomenute uštede potrebno je, a i zakon to nalaže, da vlada već u aprilu predstavi prvi okvir budžeta za 2014. godinu koji bi sadržao kredibilan plan za smanjenje deficita. „Ukoliko uđemo u leto s visokim nivoom deficita, biće izvesno da povratka nema i da će vlada konstatovati da više ništa ne može da se uradi”, saopštio je Petrović.

Javni dug je na kraju 2012. godine premašio 18 milijardi evra što je 63 odsto BDP-a, a podaci Fiskalnog saveta pokazuju da je samo tokom prošle godine taj minus uvećan za preko tri milijarde evra čime je njegovo učešće u BDP-u povećano za preko 13 procentnih poena. S obzirom na to da su sredinom februara emitovane obveznice u vrednosti 1,5 milijardi dolara, dug se još povećao. Ovaj trend rasta javnog duga je neodrživ i sigurno će dovesti do krize, a zakonska obaveza vlade je da započne program njegovog smanjenja.

– To što je Ministarstvo finansija saopštilo da se javni dug u januaru smanjio na ispod 60 odsto privremenog je karaktera i nije neuobičajeno. Slično se desilo i u februaru 2012. godine. Početkom godine plati se neka velika rata, a zatim se država ponovo zaduži. Što se tiče predloga Ministarstva finansija od pre dva dana da se prevremeno otplati spoljnji dug u iznosu od 430 miliona dolara tu se ne radi o smanjenju duga, već o upravljanju javnim dugom, tačnije zamenom skupljeg duga jevtinijim – rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Po njemu, trenutno olakšano zaduživanje predstavlja opasnost da vlada odustane od politike smanjenja deficita i sprovođenja reformi. Niža kamatna stopa na zaduživanje posledica je pada svetskih kamata. Ti trendovi mogu lako i brzo da se preokrenu zbog čega bi naš finansijski položaj bio još teži.