„Четврти амандман” поделио Мађарску

Вишемесечно натезање око тога да ли ће мађарски парламент заиста да усвоји спорни четврти амандман на Устав разрешено је у понедељак у вечерњим часовима са огромном већином гласова „за”. Подршку измени највишег правног акта, којом се како кажу критичари ограничава демократија и независност правосуђа, дало је 265 посланика, против је гласало 11 док је уздржаних било 33.

Критике опозиције, али и Брисела и Вашингтона, тичу се смањења демократског потенцијала земље који је влада на челу са премијером Виктором Орбаном досад већ неколико пута доводила у питање. Они тврде да је ово премијерова лекција Уставном суду, студентима и ослабљеној опозицији који „пружају отпор замислима владе”.

Највећи удар на врховну судску инстанцу садржан је у одредби амандмана по којој се Уставном суду одузима велики део овлашћења и којом се његова надлежност ограничава на разматрање само оних случајеве који датирају пре ступања на снагу новог Устава 1. јануара 2012.

У сету, условно речено блажих промена, доносе се правила страначког маркетинга према којима само јавни медији имају право да преносе политичке рекламе у предизборним кампањама за национални и европски парламент. Емитери су у обавези да све странке буду подједнако заступљене.

Једна од најспорнијих и најжешће критикованих одредби била је она о евентуалном проглашавању бескућништва кривичним делом. У коначној верзији четвртог амандмана та одредница је знатно мекша – бескућници нису криминализовани, али власти имају право да забране насељавање у неким деловима јавног простора, уз обавезу да обезбеде смештај за њих.

Сем тога, парламенту су дата овлашћења да призна верске организације као цркве, а студенти чије школовање финансира држава мораће да раде у Мађарској одређени период после дипломирања, а уколико одлуче да се иселе из земље мораће да плате трошкове студирања.

Опозиционе партије су овакав развој догађаја одмах окарактерисале као „уставну диктатуру”, а забринутост су изразили и представници ЕУ и САД.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и генерални секретар Савета Европе Торбјерн Јагланд оценили су да овај уставни амандман „побуђује страховања” у погледу поштовања принципа владавине права, законодавства Европске уније и европских стандарда.

Барозо и Јагланд су у саопштењу навели да су „примили к знању” резултате гласања, али напомињу да експерти Савета Европе и Европске комисије „нажалост нису имали прилике” да детаљно проуче амандман пре његовог усвајања. Они су изразили очекивање да ће власти Мађарске бити у контактима с европским институцијама како би се разјаснила свака сумња у компатибилност усвојених амандмана с европским принципима и законодавством ЕУ.

Орбан је члановима своје странке Фидес у понедељак поручио да неће попустити пред међународним притиском. Усвајање амандмана довело је до, како каже, „неповратног” процеса у којем ће парламент истиснути Уставни суд са позиције врховног заштитника устава. Иначе, Фидес у мађарском парламенту има двотрећинску већину.

Танушне наде да још све није изгубљено опозиција полаже на право председника државе Јаноша Адера да уложи вето на амандман. То међутим изгледа као мало вероватан сценарио будући да Адар важи са савезника Фидеса.