„Četvrti amandman” podelio Mađarsku

Višemesečno natezanje oko toga da li će mađarski parlament zaista da usvoji sporni četvrti amandman na Ustav razrešeno je u ponedeljak u večernjim časovima sa ogromnom većinom glasova „za”. Podršku izmeni najvišeg pravnog akta, kojom se kako kažu kritičari ograničava demokratija i nezavisnost pravosuđa, dalo je 265 poslanika, protiv je glasalo 11 dok je uzdržanih bilo 33.

Kritike opozicije, ali i Brisela i Vašingtona, tiču se smanjenja demokratskog potencijala zemlje koji je vlada na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom dosad već nekoliko puta dovodila u pitanje. Oni tvrde da je ovo premijerova lekcija Ustavnom sudu, studentima i oslabljenoj opoziciji koji „pružaju otpor zamislima vlade”.

Najveći udar na vrhovnu sudsku instancu sadržan je u odredbi amandmana po kojoj se Ustavnom sudu oduzima veliki deo ovlašćenja i kojom se njegova nadležnost ograničava na razmatranje samo onih slučajeve koji datiraju pre stupanja na snagu novog Ustava 1. januara 2012.

U setu, uslovno rečeno blažih promena, donose se pravila stranačkog marketinga prema kojima samo javni mediji imaju pravo da prenose političke reklame u predizbornim kampanjama za nacionalni i evropski parlament. Emiteri su u obavezi da sve stranke budu podjednako zastupljene.

Jedna od najspornijih i najžešće kritikovanih odredbi bila je ona o eventualnom proglašavanju beskućništva krivičnim delom. U konačnoj verziji četvrtog amandmana ta odrednica je znatno mekša – beskućnici nisu kriminalizovani, ali vlasti imaju pravo da zabrane naseljavanje u nekim delovima javnog prostora, uz obavezu da obezbede smeštaj za njih.

Sem toga, parlamentu su data ovlašćenja da prizna verske organizacije kao crkve, a studenti čije školovanje finansira država moraće da rade u Mađarskoj određeni period posle diplomiranja, a ukoliko odluče da se isele iz zemlje moraće da plate troškove studiranja.

Opozicione partije su ovakav razvoj događaja odmah okarakterisale kao „ustavnu diktaturu”, a zabrinutost su izrazili i predstavnici EU i SAD.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjern Jagland ocenili su da ovaj ustavni amandman „pobuđuje strahovanja” u pogledu poštovanja principa vladavine prava, zakonodavstva Evropske unije i evropskih standarda.

Barozo i Jagland su u saopštenju naveli da su „primili k znanju” rezultate glasanja, ali napominju da eksperti Saveta Evrope i Evropske komisije „nažalost nisu imali prilike” da detaljno prouče amandman pre njegovog usvajanja. Oni su izrazili očekivanje da će vlasti Mađarske biti u kontaktima s evropskim institucijama kako bi se razjasnila svaka sumnja u kompatibilnost usvojenih amandmana s evropskim principima i zakonodavstvom EU.

Orban je članovima svoje stranke Fides u ponedeljak poručio da neće popustiti pred međunarodnim pritiskom. Usvajanje amandmana dovelo je do, kako kaže, „nepovratnog” procesa u kojem će parlament istisnuti Ustavni sud sa pozicije vrhovnog zaštitnika ustava. Inače, Fides u mađarskom parlamentu ima dvotrećinsku većinu.

Tanušne nade da još sve nije izgubljeno opozicija polaže na pravo predsednika države Janoša Adera da uloži veto na amandman. To međutim izgleda kao malo verovatan scenario budući da Adar važi sa saveznika Fidesa.