Склапање скелета као хоби

Мајданпек – Поред тога што је врстан стручњак за гинекологију и акушерство, др Радиша Арсић већ пуних 26 година бави се јединственим хобијем. Од костију различитих животињских врста склапа скелете, а идеју и технологију развио је без ичије помоћи, сасвим сам. У томе су му је, како каже, помогли лекарско стрпљење, прецизност у послу, али и анатомија као предмет на студијама медицине. Да се окуша и у овом послу почео је на првој години студија сецирајући жабу.

Било је ту још доста опита на животињама од којих су остајали костури па је Радиша дошао на идеју да покуша да од тога поново направи целину. То му је пошло за руком и сада у једној соби стана, намењеној само за ово, у збирци има 33 скелета и 11 лобања различитих врста животињског света. Ту се могу видети скелети јазавца, шакала, дивље свиње, срндаћа, копца, роде, патке. једна полица намењена је рибама и гмизавцима. Испред сваког скелета налази се гравирана плочица с латинским називом животиње. Углавном се ради о врстама које се могу наћи на подручју Националног парка Ђердап. Доскора је мало људи знало за Арсићев хоби, а кад се већ прочуло, људи уколико би пронашли угинулу животињу сами су му доносили. Срндаћа и дивљу свињу је добио од једног ловца у џаку, каже овај лекар, па је он тако мало-помало све спојио.

"Склапање једног скелета је јако мукотрпан посао. Остатке животиње најпре морам да скувам да бих могао касније да одвојим меко ткиво од костију. користим различите алатке, пинцете, иглице. Кости морају бити потпуно чисте пре склапања. бушим их и кроз њих провлачим танку жицу. Уместо хрскавице, која се губи, стављам сунђер", објашњава Радиша Арсић.

Животиње у просеку имају око 300 костију, а највише их имају змије. наш саговорник каже да би највише волео да у својој збирци има скелет крокодила или ноја. Пошто у општини Мајданпек постоји домаћинство које се бави узгојем нојева, Арсић је већ посетио село Тополницу да би са домаћином разговарао. Иначе, у плану је и сарадња са Зоолошким вртом у Београду и Вуком Бојовићем.

Ниједан природњачки факултет у Београду и Србији нема овакву збирку, каже Арсић.