Sklapanje skeleta kao hobi

Majdanpek – Pored toga što je vrstan stručnjak za ginekologiju i akušerstvo, dr Radiša Arsić već punih 26 godina bavi se jedinstvenim hobijem. Od kostiju različitih životinjskih vrsta sklapa skelete, a ideju i tehnologiju razvio je bez ičije pomoći, sasvim sam. U tome su mu je, kako kaže, pomogli lekarsko strpljenje, preciznost u poslu, ali i anatomija kao predmet na studijama medicine. Da se okuša i u ovom poslu počeo je na prvoj godini studija secirajući žabu.

Bilo je tu još dosta opita na životinjama od kojih su ostajali kosturi pa je Radiša došao na ideju da pokuša da od toga ponovo napravi celinu. To mu je pošlo za rukom i sada u jednoj sobi stana, namenjenoj samo za ovo, u zbirci ima 33 skeleta i 11 lobanja različitih vrsta životinjskog sveta. Tu se mogu videti skeleti jazavca, šakala, divlje svinje, srndaća, kopca, rode, patke. jedna polica namenjena je ribama i gmizavcima. Ispred svakog skeleta nalazi se gravirana pločica s latinskim nazivom životinje. Uglavnom se radi o vrstama koje se mogu naći na području Nacionalnog parka Đerdap. Doskora je malo ljudi znalo za Arsićev hobi, a kad se već pročulo, ljudi ukoliko bi pronašli uginulu životinju sami su mu donosili. Srndaća i divlju svinju je dobio od jednog lovca u džaku, kaže ovaj lekar, pa je on tako malo-pomalo sve spojio.

"Sklapanje jednog skeleta je jako mukotrpan posao. Ostatke životinje najpre moram da skuvam da bih mogao kasnije da odvojim meko tkivo od kostiju. koristim različite alatke, pincete, iglice. Kosti moraju biti potpuno čiste pre sklapanja. bušim ih i kroz njih provlačim tanku žicu. Umesto hrskavice, koja se gubi, stavljam sunđer", objašnjava Radiša Arsić.

Životinje u proseku imaju oko 300 kostiju, a najviše ih imaju zmije. naš sagovornik kaže da bi najviše voleo da u svojoj zbirci ima skelet krokodila ili noja. Pošto u opštini Majdanpek postoji domaćinstvo koje se bavi uzgojem nojeva, Arsić je već posetio selo Topolnicu da bi sa domaćinom razgovarao. Inače, u planu je i saradnja sa Zoološkim vrtom u Beogradu i Vukom Bojovićem.

Nijedan prirodnjački fakultet u Beogradu i Srbiji nema ovakvu zbirku, kaže Arsić.