Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реч којој архитекте верују

Реч којој архитекте верују

Палата Савезног извршног већа, Генералштаб, зграда „Политике”, Дом штампе, опера „Мадленијанум”, храм Светог Василија Острошког, хотел „Холидеј ин”, „Сава центар” и бројне стамбене зграде, део су богатог пописа најзначајних градитељских дела која су сабрана у монографији „Архитектура Београда 1950-2012” Михајла Митровића. За писање ове књиге представљене публици у препуној сали Удружења књижевника Србије није коришћења литература – летопис je настао тако што је архитекта Митровић кроз субјективну пројектантску призму и уз прегршт чињеница, цртежа и фотографија сваке куће, писао у време када су оне настајале.

– На једном месту сакупио сам своје текстове о најзначајнијим објектима који су објављени у „Политици”, бројним стручним часописима, на Радио Београду, а то можете постићи само ако вам Бог да да поживите 91 годину. Потрудио сам се да о свакој кући оставим писани траг који је повезује са догађајем на месту на коме је она саграђена. Овај архитектонски дневник плод је мог дежурства на важним градилиштима Београда – каже Митровић.

Монографија човека који верује да је „архитектура једина уметност у којој не може бити плагијата” непроцењив је дар, сложне су архитекте, за стручну јавност, историју архитектуре али и националну културу.

– Ово је књига којој се може веровати. Посебна је зато што је Митровић повезао архитектуру и уметност представљајући у монографији неколико скулптура у отвореном простору. Величина овог ерудите огледа се и у спремности да своје ставове јавно износи и да се бори за њих и онда када је у мањини – истиче Бојан Ковачевић, архитекта који је између осталих говорио о књизи. 

Митровић је за монографију добио награду Вукове задужбине за уметност у 2012. години, а синоћно дружење организовали су Академија архитектуре Србији и издавач књиге „Службени гласник”.

1958. Дом штампе на Тргу Републике, архитекта Ратомир Богојевић

1963. Генералштаб на углу Кнеза Милоша и Немањине, архитекта Никола Добровић

2000. Стамбена зграда у Кумановској улици, архитекта Бранислав Митровић

1999. Храм светог Василија Острошког, архитекта Михајло Митровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.