Напоље из стана

Од нашег дописника
Букурешт, 26. априла – Озакоњене одлуке да се спроведе пуна реституција, тј. да се поврати имовина национализована или конфискована за време комунистичког режима, изазвале су велике и трајне главобоље румунског друштва. Ма колико се сматрало да је повраћај фабрика, здања, станова и земље онима од којих су некада били насилно одузети неопходан морални чин за "национално оздрављење", ипак се све то претворило у нешто веома болно и социјално тешко подношљиво. Пре свега због тога што је оцењено да би за финансијско покриће часне реституције држави било потребно бар осам до девет милијарди евра за исплату евентуалних обештећења. А тих пара овде нема.

Због тога половична законска решења нису успела да задовоље заинтересоване стране – ни бивше власнике, односно њихове наследнике, као ни оне који су користили некада одузета средства. У насталој ситуацији, међутим, најгоре пролазе најмасовније категорије људи којих се реституција тиче. Реч је, према неким подацима, о више од пола милиона румунских житеља који су стицајем околности постали кирајџије станова које је држава 1950. национализацијом одузела од некадашњих "буржоаских стамбених рентијера".

Иако су законска решења садржала извесне заштитне мере у корист кирајџија (продужавање стамбених уговора за пет година или стварање специјалних фондова за изградњу друштвених станова који ће бити стављени на располагање евакуисаним из некада национализованих станова), многи од њих (кирајџија) остали су буквално на правној ветрометини. Посебно су изиграна права и надања оних који су се одлучили да законски од државе купе некада национализоване станове у којима су годинама живели. Они су сада принуђени да се мотају по судовима, јер их бивши власници и њихови наследници туже за куповину "крадене робе" и траже да буду измештени. Држава се фактички повукла из целе ове приче и њени се представници не појављују на суђењима, тако да се по судницама, на стотинама хиљада судских процеса, сами бивши кирајџије боре са бившим власницима.

У бројним написима на ову тему штампа закључује да се води крајње неравноправна борба. С једне стране, углавном је реч о старим особама, пензионерима, који немају новчана средства да се за правну помоћ обраћају веома скупим адвокатима, док се, са друге стране, појављују многи белосветски "наследници" са дубоким џеповима и свакојаким спрегама са мафијама које делују у тако профитабилном домену некретнина. Овде се констатује да се појавила права индустрија за фабриковање лажних докумената, којој се тешко улази у траг. Судови су на превеликој муци, али преовладава "модерна", рехабилитациона тржишна правосудна филозофија, којој није туђа корупција.

Тако се сада са горчином јавно констатује да се чак преко 25.000 породица суочава с могућношћу да буде избачена из станова и кућа. Оне су, како наглашава утицајни "Гандул", обмануте обећањем да ће бити примљене у државне станове (законом је предвиђено да локалне власти таквим лицима обезбеде станове друштвене својине), јер у Румунији влада – стамбена криза. Поменути лист констатује да "има  више од 12 година откако градоначелства и општине немају ни неки шатор да понуде онима који се евакуишу из национализованих станова".